RTV Teorija i praksa

Kao i obično na izložbama ove vrste centralni element štandova velikih proizvođača bile su TV kamere. Istini za volju ovog puta kamere, kao kategorija, nisu bile i centralna tačka izložbe. lako je većina proizvođača predstavila svoje nove modele kamera (Marconi, Thomson) to su u suštini bile poboljšane i usavršene verzije prethodnih uspešnih modela i po svojoj bazičnoj koncepciji nisu predstavljale neki bitniji korak u razvoju ovog tipa uređaja. Jedini izuzetak je bila kamera TK 47 firme RCA koja je svoju „svetsku premijeru” imala prošle godine na NAB izložbi u Las Vegasu (istina u verziji za američki kolor TV standard). Kamera TK 47 prvi put uvodi na velika vrata mikroprocesore u ovaj tip uređaja i time, neosporno, najavljuje novu generaciju TV kamera. Kompletno predoperativno podešavanje je automatizovano i kontrolisano mikroprocesorima, potenciometri su zamenjeni memorijama, a dnevno operativno podešavanje (kada se, recimo, kontrolišu i podešavaju električni fokus, registracija, nivoi belog i cmog, šejding i konačno balans skale sivog) je kompletno automatizovano i pod kontrolom mikroračunara i na taj način svedeno na 1015 sekundi za koje se vreme završi provera i eventualno podešavanje nekih 48 kontrola. Budući da mikroračunar raspolaže određenim memorijskim kapacitetima moguće je u njih odložiti kompletne podatke za potpuno podešavanje kamere za različite uslove rada na dnevnom i na veštačkom svetlu, itd. Potpuno promenjen koncept odnosa operative, predoperative i tehničke kontrole ovih kamera neminovno nameče i potrebu za dmgačijim konceptom tehničkog organizovanja TV studija. Ova kamera nesporno potvrđuje neminovnost sve večeg odvajanja i menjanja sadržaja manipulativnog i preventivno/kurativnog opsluživanja TV uređaja u skoroj budućnosti. Moraćemo se na ovom mestu još jednom vratiti oblasti magnetoskopa. Gotovo svi vodeći proizvođači ove vrste opreme su prikazali u Montreu svoje „laboratorijske - dokaze - mogučnosti - realizacije - digitalnog - magnetoskopa”. Bili su to u suštini dobro poznati uređaji koji su u laboratorijama prepravljani, dograđivani, razgrađivani, jednom rečju „mučeni dok nisu pristali” da snime i reprodukuju digitalni signal. Sigurno je pri tom da nijedan od viđenih aparata neče postati pravi digitalni magnetoskop, svi su oni realizovani radi ispitivanja samog principa digitalnog snimanja i proučavanja bazičnih teoretsko-praktičnih aspekata realizacije jednog takvog uređaja u budućnosti. Međutim, oni su istovremeno

206