RTV Teorija i praksa
velikoj zavisnosti od situacije u auditoriju: obrazovni nivoi, kultura gledanja i slušanja emisija. Ali možda i više od toga ETV je zavisna od stvaralaštva TV poslenika, odnosno od metoda kojima se Ijudi iz TV studija obraćaju gledaocima. Prvi faktori su izvan kontrole TV poslenika, ali drugi zavise od stvaralačke sposobnosti jednog društva da se TV medijem koristi na najbolji moguči način. (Ovde i sada ne ulazim u tretiranje kriterija stvaranja ETV programa, iako su oni od presudnog značaja!) Tanana usaglašenost TV poslenika s prirodom medija i potrebama gledalaca jeste širom sveta stalno prisutni problem. ETV svojim postupcima može da ohrabmje nastavnike da napuštaju stare metode obrazovanja i da usvajaju metode aktiviranja učenika. A učenike da osvajaju metode samoobrazovanja u kome su im i život, i knjige u radio-televiziji - izvori informacije, a nastavnici - kvalifikovani pomočnici. Učenici svih obrazovnih nivoa tako mogu od pasivnog objekta učenja da postaju aktivne ličnosti. Svakako su kao takvi potrebniji sebi, svojoj zemlji i njenom progresu! (Dakle, iz postoječe prakse i naših želja da televizija bolje dejstvuje u procesima obrazovanja - rađaju se naša pitanja.) U ovoj debati sigurno čemo težiti da nalazimo zajedničke odgovore. Imajuči stalno u vidu duh politike naših NZ, edukativnu TV posmatramo kao efikasnu podršku politici međusobnog upoznavanja i plodotvorne saradnje. Dmgi deo teme našeg razgovora sadrži tri gmpe problema: a) Kako organizovati edukativne programe da bi bili efikasniji u službi onih koji se obrazuju; b) Kako obezbeđivati sve raznovrsnije i mnogobrojnije programe iz domačih izvora sopstvenom proizvodnjom, razmenom s dmgim zemljama i učeščem u koprodukcijama, i c) Način primenjivanja TV programa u procesima obrazovanja. Pokušajmo da ih bar ukratko dotaknemo. A. KAKO ORGANIZOVATI ETV PROGRAME DA BI BILI EFIKASNIJI? U svetu postoji nekoliko varijanti različitih modela obrazovne TV. Neču ih ovde navoditi. Ističem da praksom usvojeni model
30