RTV Teorija i praksa

pumpe - mali šator. Tu živi radnik koji toči benzin, sa ženom. Njegova je kuća ona od prekoputa, srušena. Risan, kaže, dosta je porušen ali niko nije nastradao. Poginulo je samo četvoro putnika u jednim kolima iz susednog sela. Na kola u vožnji oburvala se stena. Covek govori teatralnim glasom. Osečarao u toj njegovoj priči napor da sve predstavi mnogo težim nego što jeste. To se. kaže, strašne katastrofe dešavaju u zemljinoj utrobi. Svi potoci okolo grada đanima imaju boju kafe. Dolazimo pred obližnju nedovršenu. novu dvospratnicu. U nju se uselilo nekoliko porodica iz susednih, srušenih kuča. Niko ne zna ko je vlasnik te zgrade, ali pretpostavljaju da se neče Ijutiti. Ne mogu, valjda, da ostanu na ovoj kiši bez krova nad glavom? Oko nas se najednom okuplja nekoliko žena i puno dece. Svi pričaju u glas. Moramo stalno da ih prekidamo i molimo da pričaju redom. Lepa, ponosna, орога priča starice Milice Ristaljič. Ona se sedam puta, posle ovog rata, kućila i raskućavala. A u toku rata - četiri godine nije videla krov nad glavom. Veoma imponuje čvrstina s kojom ova žena govori. Ona se često smeje. Sve je izgubila, kaže, ali je srećna što joj niko nije poginuo. I kao da kaže: čovek je uvek na nuli i s tim se mora pomiriti. Čovekovo je da gradi, a to što gradi može u svakom trenutku da buđe razgrađeno. Ali, on ne sme da se predaje. več mora da krene ponovo, Ponovo i ponovo. Sve ove žene. sva ova deca spavaju obučeni. Za svaki slučaj. Nezadovoljstvo podelom pomoči. Svi misle da su oštečeni. Priča se da ima Ijudi i porođica koje su u mogučnosti da prime mnogo Ijudi iz porušenih kuča. a nikog ne primaju, Kuče su im čitave, ništa nije srušeno, ali oni tvrde da jeste. I spavaju u šatorima, u dvorištu, da svi vide. Ima i vlasnika vikendica koji se nisu javili na pozive štabova civilne zaštite. Dok ih snimamo, imarno neodoljiv utisak vitalnosti i prekaljenosti u ovim Ijudima. Beležimo i prve šale. Moj sin priča jedna od ovih žena - prvo o čemu se raspitivao. posle zemljotresa, bilo je: je li je srušena škola. Ali ona je. па sreču ostala nedirnuta.

158