RTV Teorija i praksa

Kad se sve rušilo, što je morala baš ona da ostane? Sve je porušeno, a ona ostala. Nema pravde na ovom svetu. Svi se smejemo. Prizor je kao iz italijanskih neorealističkih filmova: buljuk žena i dece koji temperamentno govore. Snimamo u samom ulazu u kuču, postavivši mikrofone tako da prvi prati govornika, a drugi kišurinu i mlazove vode koja curi, odozgo, sa balkona. Pijemo kafu koja nam je brzo izneta. Teško nam je da se odbranimo od divnog gostoljublja ovih žena koje nas pozivaju na ručak. Odlazimo. Kotor. Prolazimo kroz novoizgrađeni deo grada. Nema se utisak velikih oštećenja. Tu i tamo neka pukotina koja vijuga, kao crna zmijurda, po zidovima. Obreli smo se prvo pored jednog velikog šatora iz kojeg se čuje vrlo glasna bit-muzika. Štab omladinske organizacije. Ulazimo unutra. Predstavljamo se. Mladiči i devojke govore. Vrlo slabo. Rečnik prve strane novina, rečnik TV dnevnika, konferencijaški, potpuno neupotrebljikv. Ovi ne govore o tome šta se s njima dešavalo i kako su to doživeli, več stereotipnim figurama dnevnih izveštaja. „Velika katastrofa”, „hitna mobilizacija”, „па svim nivoima”, „odmah odazvali”, i tako dalje. Prekidamo. Dajemo objašnjenje. Krećemo ponovo. U jednom trenutku ulazi kurir iz štaba civilne zaštite i traži hitno određen broj omladinaca za raskrčavanje nekog objekta. Vidimo kako organizacija sjajno funkcioniše. Napolju grupa več polazi. Molimo kurira i predsednika SSO da scenu ponove da bismo snimili. Ponavljaju. Ovogaputa sve deluje glupo, udrvenjeno i teatralno. Trebalo ih je snimiti bez njihovog znanja, prvi put. Mikrofon inhibira. Nastavljamo dalje razgovor s momcima i devojkama. Jedna dpvojčica ima zanimljivu priču. Najednom, mladić u lepoj stranoj vindjakni, kaže da je pomorac, prekida nas, bez povoda, i traži legitimacije. Izvinjava se, to su mu rekli u štabu. Iznervirani, prekidamo snimanje. Pokazujemo dokumenta. Mladić se ponovo izvinjava. Kontakt je narušen. Naši sagovornici zaziru od nas kao od nekih špijuna. Osećamo se neprijatno, Odlazimo s tim momkom u štab.

159