RTV Teorija i praksa
gleda svet, da su naši problemi i njihovi, da smo istovremeno na meridijanima Brazila i Senegala, da zemunska naučna otkrića služe Italiji, Francuskoj i Belgiji, da se spuštamo sa vodećim svetskim naučnicima Barberijem i Tazijefom u kratere sicilijanskih vulkana - čini nas akterima planetarne kulture kako bi to Edgar Moren rekao. Televizija prestaje da bude iokalna, geografski i vremenski ograničena, to više nije ni teleteka, ni agencijska TV informacija - mi smo građani sveta i dok saznajemo da je u Itaipu upravo 15.30, dok je nad Beogradom več uveliko pala noč, čini se da volšebno ulazimo u pravu vremensku TV avanturu. ZATVORENI TV KRUG Tek u tako stvorenoj medijskoj atmosferi sadržaj TV programa podnosi događaj koji prevazilazi sadržaj emisije i daje mu pravi okvir u punom značenju. Čitalac bi sada mogao da se upita; kakve sve to ima veze sa Petnaestim festivalom jugoslovenske radio-televizije. održanim u drugoj polovini maja 1980. godine u Portorožu? Odgovor bi glasio: nikakve. Ili - televizijski festival pravi je antipod mondovizijskog prenosa, јег prenosa iz Portoroža nije bilo, ni u fragmentima. Da ne postoji neko svetsko ili jugoslovensko televizijsko iskustvo, da se ova manifestacija ne odvija po petnaesti put, moglo bi se pretpostaviti da je reč o zabludi, eksperimentalnom promašaju neobaveštenih. Jer i teorijski mora biti jasno da je nemoguče očekivati efekat zatvorenog televizijskog kruga portoroškog Avditorija na spoljni svet Zašto bi bilo kog jugoslovenskog gledaoca TV programa uzbuđivao program njegove televizije ako mu nije dostupan? Isticano je to nakon prethodnih festivala u Portorožu u kritici. štampi, na teleriziji, među njenim stvaraocima. Pa ipak uprkos svemu, festivalski odbor, sastavljen od predstavnika svih TV centara, pozivajuči goste na ovogodišnju smotru pretenciozno nagoveštava da ne želi da se poredi sa bilo kojim festivalom u svetu, u nameri da i nadalje ostane jedinstven. Malo je informacija o sličnim manifestacijama u svetu. Ukoliko su internacionalnog tipa, mogle bi eventualno da se emituju uskom profesionalnom, kritičkom i trgovačkom krugu, međutim kada je to nacionalna projekcija, ne treba da ostane bez nacije. No, neke se stvari kod nas u kulturi zbivaju spontano, kao da je reč o poljskom cveču, a ne o manifestaciji
176