RTV Teorija i praksa

која bi sobom trebalo da nosi suStinske političke, umetničke i društvene vrednosti. Ako bi neko, pak, upitao - čemu pisati o nečem besmisienom, moglo bi se odmah zaključiti da je ovo uvod u nešto riovo, a ne zaključak o nečem završenom. Jer, u suprotnom, idučeg maja u Portorožu bi ponovo procvetale ruže i sve bi se zbilo kao što se i inače svakog proleča tamo događa. Naime, kada je jedan mehanizam zarđao treba ga zameniti ili baciti, ukoliko je definitivno neupotrebljiv. Zaparloženost u kulturi, posebno kada kao u ovom značajnom mediju i njegovoj reprezentativnoj manifestaciji postaje hronična, ne treba da bude prečutana. TV DOGAĐAJ BEZ DOGAĐAJA Izuzimajuči medijski pristup televizije kao zatvorenog kruga, koji bi mogao da bude posmatran kao moderno sredstvo edukacije gde interna televizija pokazuje svoje mogućnosti, ili u nekoj močnoj instituciji, gde se sve prati i rešava kompjuterima, a registruje na monitorima, kao u nekoj naučnoj fantastici, Portorož bi se mogao posmatrati i iz aspekta svog primarnog događaja, kulturne priredbe, gde je, istini za volju, mada njen sadržaj, televizija samo sekundarna činjenica. Zna se šta se podrazumeva pod festivalom. Kao što svaka kulturna manifestacija mora da bude sročena po izvesnim gramatičkim pravilima, svojstvenim logici događaja, tako bi i jedan televizijski festival pretpostavljao određeni ritam zbivanja sa nepredvidljivirii impulsima iznenađenja. Da li je to karnevalska atmosfera sa starletama iz novih TV serija koje bi se toples pojavljivale, privlačeči više pažnju od onih što gutaju vatru naočigled svih? Nešto slično videli smo u reportaži Nebojše Đukeliča o poslednjem Kanu. Na junski sajam knjiga ove gođine u Cikagu izdavači su doveli živog tigra, demantujući valjda starog Brema nekom novom publikacijom o životinjskom carstvu. Propagatori kulture trude se, dakle, da smisle novi spektakl, ili obnove stari. Da li je televizija mudrija i bezazlenija od starijih sredstava mass media pa je u Portorožu atraktivnost podredila čistoj profesionalnosti, debati o programu, novim nagoveštajima televizije, organizovanim ili spontanim duelima sa kritikom? Ni spektakla, ni teorije o modernoj komunikaciji, niti ćaskanja za okruglim stolom. Televizijska apatija suvereno je vladala Festivalom. Iznenađenja nije bilo, čak ni takvih da u jednom žanru žiri nije baš ničim nagradio neki TV centar.

177