RTV Teorija i praksa

potreba distribucije programa većem broju pnjemmka od jednog jedinog s druge strane. ostaju i dalje, u ovakvoj vanjanti, nezadovoljene. Ekonomska baza sistema mora biti u stanju da izdrži tako veliku raznolikost formi i zato kasetnO-sistemska rešenja, u odnosu na šire društvene potrebe. ne pružaju prave odgovore i prava rešenja. Za takve odgovore treba se obrabti kablovskoj televizijskoj distribuciji. Ovo ne znači da kasetna televizija nema izrazite tehnološke a i konceptualne prednosti u odnosu na klasičnu televizijsku difuziju Naime, jedna od osnovnih prednosti kaseta u odnosu na standardan real-to-real (kotur-na-kotur) sistem. jeste Što |e kaseta spremna za akciju onog trenutka kada se umetne u sistem pa, za razliku od klasične trake koja se mora „SniratTj ’ koja uvek zahteva dva kotura, ova karaktenstika kasete znaci da ona, bez premotavanja, može biti u svakom izvađena iz sistema, a zatim (jer ima sopstvenu „ambalazu ) veoma lako uskladištena ili distribuirana putem pošte. itd., itd. jedna od zaista velikih prednosti kasetnog sistema icste niegova mogučnost da kaseta bude emitovana na bilo kojem televizijskom aparatu. jer je svaki kasetni magnetoskop u stanm da se priključi na bilo koji televizijski aparat, što za alternativm televizijski koncept znači najširu moguću bazu s jedne strane i, još važnije proizvođačima softzvare- a dopušta totainu kontrolu nad informacijskim cikiusom, s druge strane. Video-kasetnim magnetoskopom veliki broj pojedinaca je u stanju da smmi i kopira potpuno neograničen broj sadržaja a onda da kasete distribuira ili prima po sopstvenom, bogatom izboru. Zbog toga ovakav televizijski sistem po mnogima predstavlja analog podzemne" ili lokalne. „mesne" štampe. U svakom slucaiu, fleksibilnost kasetne televizije dopušta s jedne strane i komercijalno zasnovanu distribuciju u kojoj ijudi placam za informacije koje žele da dobiju, a s druge i potpuno nekomercijalnu distribuciju u smislu samo jedna traka lednom pojedincu. Pošto video-kasete distributeru pruzaju totalnu, jeftinu i pristupačnu kontrolu nad informacijama. sto npe slučaj sa makrotelevizijom, distribucija informaciia u kasetnom sistemu u svakom slučaju mora se sadržmski razhkovati od distribucije i sadržine mrežno-relejne televizijske varpante Prvenstveno zato što kasetna distribucija (odnosno sadrzai) ne podleže nikakvoj vrsti formalno-pravne kontrole ih restnkcne. U tom kontekstu, „programski sadržaj" postaje apsolutna stera ličnog izbora u kojoj nije moguće videti ono sto se zaista ne želi videti jer kasetu pojedinac mora lično pustiti u pogon. odnosno utisnuti u mašinu, pa tako, za razhku od fdma kon može i bez projektora biti pregledan gohm okom ispred siiahce

52