RTV Teorija i praksa

video-kaseta postaje zaista stvar ličnog pristupa i ukusa. Baš zato, putem video-kasete nemoguće je čak i „slučajno” videti sadržaje koji se ne žele pokazati. Video-kasete tako postaju potpuna proba slobodne razmene informacija, jer su sadržaji, razmenjeni putem razmene video-kaseta, ograničeni isključivo granicama Ijudske mašte. lako mnogi smatraju da video-kasetni sistem distribucije sam po sebi nikada neče biti u stanju da se održi, već eventualno ima šanse samo u kombinaciji sa kablovskim televizijskim sistemima, trenutne ekonomske prednosti kasetne distribucije u kratkoročnom smislu pobijaju ovakva predviđanja. U prvom redu kasetna distribucija jeftinija je od uspostavljanja distribucijske hardware , kabl-televizijske mreže, u drugom redu interesi koji več danas cepaju i softzvare i hardzvare kablovskih sistema na veoma važne grupacije i interesne sfere usporavajuči razvoj kabl-sistema uopšte, čine kasetnu distribuciju, u vremenu, mnogo pristupačnijom, odnosno bezbolnijom. Kasetna distribucija može, između ostalog, predstavljati i prelaznu razvojnu fazu do potpunog ovladavanja multikanalnih kabl-sistema. Treba znati da je i kasetna industrija opterečena izuzetno jakim komercijalnim pritiscima koji svi imaju za cilj da iz razvoja kasetnih sistema izvuku dobit. U SAD postoji izuzetno kompetitivno tržište kasetnog softzuare- a i hardwdre- a u kojem glavnu rep vode mamutske korporacije. U ovoj komercijalnoj poplavi ~sve živo” što se može snimiti na video-kasete u Americi i biva snimljeno i bačeno na ogromno, nezasitno medijsko tržište. Počev od starih holivudskih filmova preko „kasetnih enciklopedija” do „priča u nastavcima”, svi moguči sadržaji drugih izražajnih medija doživljavaju i svoje kasetno izdanje. Uz to, na planu hardzvare-a postignuto je takvo šarenilo formi da nijedna video-kasetna mašina nije kompatibilna sa kasetnom mašinom druge firme. Neka od hardzvare rešenja nisu uopšte kasete već video-diskovi koji su, iako jeftiniji od kaseta, u ovom trenutku u stanju da prime znatno manju količinu informacija (do 12 min.). Osnovna razlika između tipova kasetnih mašina danas jeste u njihovoj sposobnosti đa pruže ili uskrate pojedincu mogućnost da stvara sopstvene kopije pošto je industrija razvila i tipove mašina bez record modaliteta, što znači da je sa takvim mašinama moguče samo reprodukovati več snimljen (gotov) materijal, a nikako snimati sopstven, Jasno, ovo je posledica tendencije ka centralizovanoj kontroli informacija koju iskazuju proizvođači hardzvare- a (mašina i kaseta) tako da danas imamo nekoliko izuzetno reakcionarnih koncepata video-kasetne mašine na čelu sa tzv. EVR (Electronic Video Recorder) koji proizvodi niko drugi do

53