RTV Teorija i praksa

poseduje neke natprirodne mogućnosti da za Ijubav TV montaže bude tamo gde ne može biti, niti da za Ijubav manipulacije s vremenom - dan pretvori u noć jednom jedinom rečenicom „dobro veče, dragi gledaoci”. Ništa zato, Pata i drugovi su smatrali da ništa nije prirodnije na našoj televiziji nego javiti se sa „dobro veče” kada je dan. lako je dan - kada se snima emisija. Sasvim ludo, ali, sasvim istinito. Saradnici ove emisije nisu izuzeci, ali jesu izuzetni kad to ne osećaju kao komunikoioški problem. Jer, oni u emisiji hteli ne hteli govore o slobodoumlju a sami ne uspevaju da skinu plašt indoktrinacije Oni se grčevito bore da budu ~u toku vremena” koje se odvija, kako mi to zvanično često kažemo u kulturi, „danas i ovde”, stalo im je da budu što doktimentarniji, što stvarnosniji, što prisutniji, što bliži istini. Kojoj istini? To nije istina po događaju (dan se imenuje kao noć). To nije istina ni po mediju (vidi se da je dan u kadru, ali to autorima ne smeta da „zamislimo” da je noć). To je istina po društvenom kontekstu u kojoj se odvija program JRT. Sasvim neukusno - ali, tačno. U svetu ovakvog ustrojstva naše televizije zaista nije nimalo čudno zbog čega Pata i drugovi snimaju emisiju u sred podne, na 30°C u hladu. Naši kulturni radnici koji rade na televiziji liče na piliće kojima zla mačeha udeljuje kad mogu i kako živeti ~na” televiziji. A živeti izgleda možeš jedino ako pokažeš gde si u datom času emitovanja. U ovoj emisiji, koja je bila posvećena upravo završenom filmskom festivalu u Puli, bilo je izgleda verovatno moguće živeti jedino pred Arenom. A pulska arena se, naravno, najbolje vidi - u sređ podne. I zaista, kameni blokovi od kojih je sagrađena belasali su se u punom sjaju. Osim „blokova”, povremeno su „beleli” i mozgovi voditelja i saradnika od vrućine tj. „mesečine” pulske. Izvesnoj baba Mari je verovatno bilo žao gledajući tu jadnu čeljad oblivenu znojem, ucakljenih očiju i teško sabirajučih misli, čudeči se za koje babino zdravlje ovi Ijudi čine što čine. I ona već zna da arena nije „začin C”, ni kultura festival. Ona jedino možda misli da će ovi Ijudi „pobelelih” mozgova dobiti po koju udarničku značku za igru u „kolektivnom nesvesnom”. Ne, oni samo u svom razmišljanju o kulturi imaju jednu nalepnicu ~T”. ~T” kao televizija, Sasvim neukusno, naopako - i naše. Primer 2) 7. novembar ’BO, Pokretne slike. Urednik Nebojša Đukelič, režiser Miljenko Dereta. U studiju dr Dušan Stojanovič, Živorad Tomić i Nebojša Đukelić (gledano, s leva na desno u TV prizoru). Tema: šta su donele sedamdesete godine. Posle jednog izuzetno zanimljivog kazivanja dr DušanaStojanovića o stvarnosti i njenoj mogućoj reinterpretaciji filmskom režijom (~šta će italijanski filmovi dokazati o italijanskoj stvarnosti kad

171