RTV Teorija i praksa

pape, gledan kroz tako zadatu značenjsku TV sliku komunikološki deluje više kao kip, a manje kao relikvija. Rečju, više kao drvo od koga je sagrađen kip po liku sv. Ivana Krstitelja, no svetac. Herbert Markuze je pisao: - Ljudi su naviknuti da žive sa ratnim nedačama u Vijetnamu, kao što se na isti način navikavaju na nezgode koje dolaze od pušenja, smoga i saobraćaja. - Psihcloško navikavanje na kadar ispunjen masom vernika pogleda uprtih negde uvis - snimljeno po nepisanom pravilu iz visokog gornjeg rakursa - smanjuje u nama sposobnost za katarzu, tačnije, snižava stopu agresivnosti „prema životu kao takvom” koji je nesrećnike iz Nade doveo pred crkvu u Podmilačju. Mi više ne sažaljevamo ove nesrečnike, bolesne i stare koji na kolenima dopuzavaju do sv. Ivana Krstitelja. Mi više ne osećamo strah da nam se nešto siično ne dogodi, To što je „božji namesnik na zemlji” postao jedan od stalnih aktera civilizacije slika (fotografije u novinama, plakati na ulicama u državama koje je posetio, TV reportaže s putovanja) uticalo je u vidu retroaktivnog dejstva na komunikološku čistotu i autohtonost dokumentarnog filma Nada na televizijskom ekranu. Dodir jednog kipa koji predstavlja sveca postao je moguć i time manje tajnovit - kad je već viđanje pape na istora ekranu postalo svakidašnje blisko, i moguče.

PREMIJER ZAKLONJEN KELNEROM ILI POLITIČAR PIJE ČAJ A ONI SE MUVAJU U dalekoj Kini običaja ima raznih. Za neke znamo: recimo, ivinezi vole da piju čaj. Do nas su odavno doprli izvrsni zeleni čaj, i još bolji jasminov. Saznali smo i način kako ih je najbolje pripremiti (obavezno u porculanskoj činiji). I kad smo več po našem običaju zaključili da sve znamo o čaju i Kinezima - došla je ta ozbiljna TV emisija (18.XI) u kojoj je naš Duško Mitevič intervjuisao kineskog rukovodioca Deng Sjaopinga - pijući čaj. Kineski, naravno. Na kineski način. Kineski je bilo i to: kako jedan visoki državni rukovodilac pije čaj a oni se muvaju okolo tj. narod s kojim se ne pije čaj u datoj TV emisiji, datog puta... Kelner jedan (kao glavni protagonist ove netipične, i zašto ne, nesvakidašnje TV situacije na našim ekranima) nije morao mnogo da misli kako če priči uvaženom političaru - da bi mu prineo šolju čaja. Lepo je prvo doneo poslužavnik, zaklonio ceo sto (i oba sagovornika) za

179