RTV Teorija i praksa
182
hronikama preovlađivao izvestan navijački ton (da ne kažemo nedovoljno kritičM, posebno ako se uporedi sa pisanim odjecima u dnevnim i nedeljnim listovima, pre svcga sa mišljenjima pozorišnih kritičara), u pogledu izbora predstava koje su viđene na malim ekranima, televizija je zadržala punu objektivnost Pod tim podrazumevamo najMše način na koji je voditelj Nikola Nešković pripremio TV gledaoce za izvođenje ritualnih plesova australijsMh domorodaca, a koje su selektori Bitefa svrstali u kategoriju .korena pozorištat Uostalom, zašto bi televizijskom gledaocu trebalo da budu manje dostupne ,Šlfre‘, kojima nas ovi za nas i prostorno i vremensM daleM, tuđi i nepoznati australijsM starosedeoci uvode u svet svojih životmh simbola i svog odnosa prema životu, stvarima i pojavama, od onih ,šifri‘ kojima se nepomirljivi, tragalačM i na svoj način razorni duh Ljubiše Rističa, trudio da nam zabravi sva vrata, prepreči sve puteve do onog prepoznatljivog i bliskog Šekspirovog Hamleta koga smo toliko voleli. Na tim šifrovanim dodirnim tačkama, za nas za koje je ceo Bitef protekao na televiziji, ove dve predstave, ova dva izvođenja zatvaraju čvrst krug, čudesno se upotpunjujuči” (podvukla Z.J.). Kako može sud o Draškovičevom „izrazito navijačkom tonu ’ za četri dana postati tako izvesno - „izvestan” - to mora da jn jedino izvesno jasno TV kritičaru „Politike” - Olgi Božičković. Nama, njenim .dugogodišnjim poštovaocima, neizvesno deluje i jedan i drugi sud, jer, niko ne može garantovati da ova ugledna kritičarka neće i treču put doznačiti nešto u vezi Bitefa, to jest Hronika ovog festivala. Naravno, bilo bi to na radost njenih dosadašnjih čitalaca: možda bi u trečem javljanju (kad je potpuno prođe „privatan ton”) korigovala i ostale svoje stavove koji se tiču strasti. Do tada, rađi onih koji je posebno ne cene kao televizijskog kritičara, trebalo bi još jednom napomenuti da je za nju Bitef protekao na televiziji”, i da je stoga, imala pravo da "upoređuje” „sopstvene ocene” o Bitefu ~sa pisamm odjecima u dnevnim i nedeljnim listovima”. Prirodom stvari - ~pre svega sa mišljenjima pozorišnih kritičara”. Između tog zatvorenog kruga obaveštenih”, to jest „posvećenih”, ona ]e mogla naiči na dovoljno kritičMh (sopstvenih) procena o Bitefu.