RTV Teorija i praksa

izvesna zavera između tebe i onoga koga intervjuišeš. Tu ti mnogo pomaže televizijska tehnika, kada se upale svetla, dolaze kamere, a čovek koji je dosao to zna: sada je pred televizijom i to utiče na njega ka dosezanju katarze, On zna da ne govorimo više privatno, da počinje razgovor na drugi način. Sada je voditelj njegov sagovornik, jedino živo biče s kojim on može da komunicira, i onda kao voditelj ti možeš da ga vodiš. On očekuje da mu ti pružiš ruku i da ga vodiš. To treba raditi veoma suptilno, kao kada plešeš sa spretnom partnerkom koju ne treba gurati. Samo pomisliš kuda treba da krenete, a ona to već zna, oseća. Ne treba joj mnogo govoriti. Ponekad je dovoljna jedna reč da podstakne, ili čutanje, samo pogled. Nikako oficijelno pitanje. A.Š.: To je način da se uspostavi kontakt. Meni se čini da vi vešto bivate nenametljiv TV sagovornik. Uvek dajete prednost osobi sa kojom razgovarate, podstaknete je... S.Č.: Upravo o tome i govorim. AŠ.: Mislim da su novinari na televiziji prilično konvencionalni ponavljaju se oficijelnim pitanjima, ne uspevaju ono što ste vi često umeli - da ostanete u senci, da izvučete iz ličnosti sa kojom razgovarate ono što je bitno - mada su, meni lično, neprijatni intervjui u kojima se novinar ne vidi. To gledaocu smeta. Ako dva čoveka razgovaraju, onda moraju da budu ravnopravni. Publika je zainteresovana da vidi obojicu. Ponekad je to, po mom mišljenju, bio nedostatak vaše emisije Monitor. Niste se videli. S.Č.: To je stvar stila, jedan od mnogih mogučih pristupa poslu. A.Š.: Gledalac onda razmišlja: ko je onaj što pita i zašto se sakriva, da li loše izgleda ili se plaši da se pojavi, mozda ne ume da se ponaša pred kamerom? Eventualno, takve razgovore ume da pravi zagrebački TV novinar Branko Lentić. S.Č.: Da. Veoma cenim njegove emisije i uvek ih očekujem i gledam. Ali to nisu razgovori. On prilikom montaže izbacuje ne samo svoju sliku več i pitanja. To je treči stil, legitiman kao i ova dva koja ste pomenuli. Mislim da niste u pravu. Postoje izvrsne emisije sa glasom iz tame i punom koncentracijom na ličnost pred kamerom. a 5.; Vratila bih se na vaše mišljenje, pomenuto na početku našeg razgovora: o izvesnom horizontalnom stanju televizije u kojoj nema uspona, po vama, u kojoj se ne može nešto novo očekivati. 'Ne bih se složila sa tim. Mislim da se televizija stalno menja. U početku smo gledali sve i sve je bilo

204