RTV Teorija i praksa

„LEKSIKON NOVINARSTVA”

Leksikon novinarstva, kako je uobičajeno pri obradi publikacija ovakve vrste, obuhvata terminološjđ pojmovno _ čitavu oblast Ijudskih komunikacija i novinarstva, delatnosti od posebnog društvenog značaja. Budući da se informativni sistem javlja kao institucionalni okvir socijalne komunikacije, to je odrednicama Leksikona obuhvaćena ta sfera informativnog kompleksa. Koliko ta okolnost proširuje pristup pojmovno-terminološkom opusu Leksikona, najbolje pokazuje činjenica da je, recimo, sam informativni sistem u jednom slučaju autonoman u odnosu na druge sisteme, a drugi put samo jedna od komponenata opšteg političkog sistema u društvu. Sam sistem javnog informisanja, međutim, predstavlja složen mehanizam _ oblikovanja javne komunikacije, posredovane masovnim medijima; štampom, radiom, televizijom i P a se zbog toga, osvetljavanjem bitnih odrednica definicije informatvnog sistema, unekoliko osvetljava i sama sfera delovanja medija masovnih komunikacija. Činjenica pak da se posredstvom sistema javnog informisanja u polje komunikativno-informativne prakse uključuje i mz državno-partijskih, stranačkih institucija koje su, bilo prema _ spolja, bilo interno, usmerene na širenje informacija od značaja za javno-politički život u društvu, samo bhže pokazuje koliko se leksikografskom obradom informativnog sistema prosiruje polje pojmova kojima se definišu značenja pojava o kojima ]e reč. Svrha leksikografske obrade komunikativno-informativnog sistema, međutim, biće sagledana tek ako se ima u vidu da je taj sistem samo društvenom poretku prilagođen mehamzam prelivanja uticaja pravno-pohtičke i ideološke nadgradnje na tok komunikativne prakse, pa i kad je u pitanju komumkacija poiedinaca, Ijudskih kolektiviteta ili širih socijalmh zajedmca. Iz te tako važne i empirijski uočljive veze između informativnog sistema i opšteg političkog sistema društva izveden )e i ona] ključni odnos između informativno-komunikativne prakse, s

206

PRIKAZI