RTV Teorija i praksa

209

kao što so „informativni sistem”, „proces komuniciranja”, „informacija”, „komunikacioni čin”, „komunikaciona situacija”, „komunikativne faze”, odnosno „forme novinarskog izražavanja (članak, reportaža), itd. Naravno, za ostvarenje tako složenih zadataka koji proističu iz same koncepcije prema kojoj je realizovana ova publikacija, bio je nužan kolektiv autora diferenciran prema navedenim oblastima. On je strukturiran kako iz redova naučnika-istraživača, specijalista za pojedine oblasti ove kompleksne materije i novinara-praktičara, tako i iz redova tehničkih kadrova, dokumentarista itd., sposobnih da na odgovarajuči logičko-apstraktivni način uopšte i opišu tehničke operacije bez kojih nema ni onih najsloženijih i kreativno uobličenih, komunikacionih činova posredovanih sredstvima masovnog komuniciranja. Poseban problem sa kojim se Redakcija Leksikona susrela u vezi sa razmeštajem i organizacijom građe bilo je kako i po kojem kriteriju srediti odrednice koje se međusobno po materiji ne koordiniraju. Na primer, postavilo se pitanje da li grupu odrednica koje se tiču štampe u svetu rasporediti abecedno, u okviru centralnog dela Leksikona, ili ih grupisati na posebnom integralnom prostoru. Stalo se na stanovište da ovim i njima sličnim grupacijama odrednica treba dati mesta u posebnim odeljcima ove publikacije, tj. u formi priloga. Tako, Leksikon osim abecedno sređenog sistema odrednica, koje se odnose na rečena područja pojava i procesa vezanih za naučnoistraživačku i praktično-profesionalnu aktivnost na sektoru novinarstva, komunikativno-informativne prakse uopšte, ima i dva aneksa - aneks nagrađenih novinara i aneks u kome su registrovani i statistički sređeni podaci o štampi u svetu. Što se tiče odrednica posvečenih nagrađenim i znamenitim novinarima, Redakcija je stala na stanovište da se u red izuzetno zaslužnih novinara übroje samo one ličnosti čije delo svojim celokupnim opusom ostaje da zrači vrednošću i posle njihove smrti. Zbog toga veliki broj, inače istaknutih i zaslužnih poslenika novinarstva nije ušao u red zaslužnih, prosto zato što su još uvek aktivni u svojoj profesiji, te njihov stvaralački opus još nije moguče sagledati u celokupnom opsegu. Svojevrstan problem obrade građe bilo je i samoredigovanje teksta, tj. njegovo ujednačavanje po misaono-stilskim vrednostima, po stilsko-jezičkom nivou. Bilo je veoma teško stilski, jezički i, konačno, misaono-značenjski srediti tekstove