RTV Teorija i praksa

,3 Cf.Paul Castan. tssais et recherches a l’epogue herofque de la radio (Hseji i istraživanja u herojskoj epohi radija), C.H.H.T., No 6. p. 210. **LT.D.H,H.C. - Institut des Hautes ttudes Cinematographique, Paris (Institut za visoke filmske studije) (рпш. R.L.) 14 Georges Godebert, Sur une mise en ondes de Berenice (Snimanje Berenike na talasnim duiinama) u: La rnise en scene des oeuores du passe (Pozorišna režija dela iz prošlosti), C.N.R.S., 1957, p. 259. 15 Cf.Robert Prot. Premier COngres de l'enregistrement sohore, C.H.K.T., No 1. p. 111-16 16 Jose Bernhardt, dans la Revue du Son, avril 1954. cite par Andrt? Veinstein u: C.H.K.T., No 1. p. 124

izazvala je u Francuskoj toliko uzbuđenja kao u Americi Rat svetova Orsona Velsa nekoliko godina kasnije. l3 Uspostavlja se, isto tako, na osnovu arhiva, serija revolucionarnih procesa: Proces Luja XVI, 9. temiidor Žorž Kolena (Georges Collin), 1928. Posle direktnog snimalo se na ploču, zatim na magnetofonsku traku. Mladi sveži reditelji formirani u I.D.E.C.* ‘doneli su radiju dah Iđnematografske tehnike izjednačujuči zvučne planove sa vizuelnim planovima; oni su označavali: mikro-planove gro-planovima, srednje planove i udaljene. IsekJi su skript na sekvence, ovladali efektima miksaže. U istom duhu je i Žorž Godber (Georges Godebert) 1952. godine napravio psihološki scenario Berenike.' 4 Godine 1950. za Đavolovu suzu (Une Larme du Diable), (adaptacija Žan Foresta, Jean Forest) prema T.Gotjeu, režija Rene Kler, Žoze Bernar (Jose Bernardht) i Žan Vilfrid Garet (Jean Wilfrid Garrett) izmislili su stereofonski postupak; jedan mikrofon ali dva stereofonska kanala prekidajuči sa monoauralnim slušanjem i uspostavljajuči bilauralno. Ovaj je postupak zatim koriščen u pozorištu, a najpre u Niklea ođ Pišeta (Pichette) u T.N.P. 15 Zvučni prostor Reditelj treba da stvara zvučni prostor. Ili još bolje, kaže Žoze Bernar, treba da stvara prostor prisutnosti; naše oči i uši izražavaju subjektivnu realnost izdvajajuči jedan deo zvučnih ili vizuelnih prostora, deo koji, psihološki, postoji samo za nas. Mikrofon i kamera koji imaju drugi način poimanja i viđenja, treba da restituišu i evociraju taj prostor prisutnosti tako da on postane verodostojan i stvaran u našem duhu. 16

170