RTV Teorija i praksa

Zorica Jevremović

SPOTOVI NOSTALGIJE (XI)

NOVOKOMPONOVANA DRAMA ILI KAKO SPASTI DEVOJAČKI OBRAZ NAŠOJ TELEVIZIJI Na ovim stranicama do sada nije bilo reči ni o jednoj televizijskoj drami. U beleškama iz kojih nastaju Spotovi nostalgije nema ni jedne jedine „skopije” televizijske drame. Istini za volju, događalo se da se poneki detalj izdvoji iz neke drame i tako otcepljen iz tldva fiktivne akcije suprotstavi, odnosno, dovede u vezu s ostalim delovima programa. Može se postaviti pitanje zbog čega se komunikološki učinak televizijske drame svodio na komentar tek njenih pojedinih delova, najčešče onih koji nisu bili reprezentni za režiju drame. Zar drama kao vrsta televizijske emisije ne poseduje onu neophodnu dovoljnost smisla da bi se sagledala kao ravnopravna programska jedinica ostalim emisijama? I nadalje, ukoliko se detalj jedne drame može tumačiti kao jedno celo, kao „samosvojna” jedinica programa čije poruke dolaze u vezu s porukama delova drugih emisija, iz kog razloga se televizijskoj drami kao emisiji u trajanju od čitavog sata „oduzima” pravo na legitimitet? Zaista, to što se detalj drame tretira kao televizijska vrednost koja učestvuje u građnji „diegetičlđh čvorova”, to jest komunicira s ostalim delovima programa na principu „ritmičke dijastole” (rotirajućeg polja u kome se diegetičko opredmećuje kroz niz tačaka programa gradeči neku vrstu fleksibilne diegeze koja se razlikuje od gledaoca do gledaoca - u zavisnosti od kakvoće i količine programa odgledanog jednog dana), izostavljanje drame u kritičkim napisima na ovim stranicama može uputiti čitaoca na zaključak da su naše drame vrednost „ро sebi”, čiju vrednost u celini, stoga, nema razloga preispitivati. Nema sumnje, biće onih koji veruju da se ne mora kritikovati ono Sto je „važeće televizijsko dobro”. Na drugoj strani, oni koji sumnjaju u jednom izrečene formulacije (kao što je recimo - „Nedeljno popodne se gleda, znači - to je dobra emisija”), posumnjače da je razlog nepominjanju drama taj što one nisu

178

KRITIKA