RTV Teorija i praksa

Svaka televizijska drama posle Dnevnika nužno zadobija oreol dnevnosti, običnosti, prolaznosti. Zato drama sa velikom temom propada na televiziji. Onako kako se predstavljaju vesti, kako se i koliko informiše - takav je i učinak verodostojnosti akcije televizijske drame na gledaoca. Na drugoj strani, ono nekoliko minuta EPP (koji obično „blago pripremaju oblog”) doprinose uvođenju gledaoca u „stilizovanu” realnost prizivom svesti gledaoca na stvari tržišta, prodaje, aranžirane robe - čime se gledalac navodi na razmišljanje o neminovnosti „oblande”, „opreme”, „kostimografije” svake činjenice koja prođe kroz televizijski filter. Tako, ko ima duhovitije reklame i uverljivije novinare-izveštače - taj ima i lošiju televizijsku dramu (primer američke TV drame!). Znalci ove vrste televizije to vrlo dobro znaju: kadgod su vesti šture a reklame nikakve - televizijska drama je bolje primljena. Televizijska drama je obraz televizije, devojački obraz televizije organizovane na institucionalizovan način. Pošto je televizija (koju gledamo) samo zla mačeha kablovske televizije (koju priželjkujemo), televizijska drama je obraz devojke koji „isijava” strogo kontrolisane poruke, dizajnirane po pravilima jedne kuće, društva u kome se ova devojka „kreče štraftom” gde ne šeču dovoljno „sirovi” momci koji bi. joj uzimajuči (fiktivnu) dušu - dirnuli u čast Razumljivo, teško je održati čistotu obraza. Naša devojka, naša ~TV drama”, onakva je kako smo je u „mladosti” hranili, gajili, učili. Njena sloboda u iskazu i izrazu - odraz je naših opservacija o svetu u kome živimo. Ona je grešna koliko joj mi dozvoljavamo da se ogreši o norme ponašanja, jer, ona je ipak samo građansko dete, tip nastao u kapitalističkom sistemu, sa svim njegovim zabludama i privilegijama. Ispod njene suknjice nači će se onoliko zakrpljenog veša koliko smo je naučili tj. pripremili da maskira bedu, lenjost, prljavost iz koje je ponikla, i da ko prava dobra devojka zavodi samo spoljnim efektima. Njena šminka, puder, rumenilo, stajaće joj dobro ukoliko uspe đa „presne” gledaoce njene lepote uvuče u čar svojih „рога”, bez ostatka. Ona ne sme da bude devojka za sve, ali, mora da bude devojka koja predstavlja primer u svakom pogledu: njene godine, izgled i misli stoje u službi kuče, društva. Ona je'svesna granice koja je razdvaja od ostalog sveta, ona ga se boji u meri koliko zna da joj je rumenilo na obrazu veštačko. Ona zavodi reda radi jer red se poziva na nju. Naša kritika kad god ne zna šta bi i o čemu bi - piše o drami. Kritika tako postaje čudoredna a manje ćudljiva. Ko podnosi

181