RTV Teorija i praksa

Slobodan Canić

OGRANIČENJA I PERSPEKTIVE MASOVNE KULTURE

Ispitujuči „Иса i naUčja masovne kulture”, Borisav Džuverović* nastoji da kroz prikaz i kritiku osnovnih shvatanja u njenom tumačenju uspostavi pretpostavke za marksističko stanovište koje bi se dosledno razvilo u jugoslovenskom društvu i njegovoj kulturi. Napor autora da sistematičnije i celovitije obuhvati kako „tradicionalne”, tako i novije teorije zaslužuje punu pažnju, pogotovu s obzirom na fragmentarnost i nekada iznenađujuće uprošćenu, naivno-optimističku argumentaciju u našoj ranijoj Hteraturi, koja je prihčno zaostajala za društveno-naučnim istraživanjem u cehni, kada je bilo reči o suprotstavljanju jednostranim gledištima o značenju i društvenoj uslovljenosti masovne kulture. Odluka da se kritika ovih gledišta ne izvede ni hronološki, niti prema njihovim zagovornicima, već tematsld, prema problemima koji inače i tvore strukturu same knjige, nagovestiia je, na jednoj strani, oslobsđanje od proizvoljnosti trenutnih asocijacija i dehmičnih uvida, a na drugoj, svodenje zamisM razUčitih idejnih temelja i teorijskih opredeljenja u čvršće granice smisaonih cehna, što i upotpunjuje našu obaveštenost i pruža priUku da se marksističko i samoupravno viđenje izloži u široj istorijskoj perspektivi. Istina, tako je dolazilo do izvesnih ponavljanja i nategnutoeti u tumačenju shvatanja čije se značenje nije jasnije podudaralo s naznačenom temom, aU takve nebrižljivosti nisu bitnije narušavale ozbiljnost anaUtičldh rezultata. Džuverovič pojavu i osobenosti masovne kulture sagledava unutar već izgrađenih opštijih okvira dosadašnjih pristupa. Tako se s početka upušta u razgraničenja pojmova kulture i civiUzacije, vrhunske, narodne i masovne kulture, da bi kritikom teorija o masovnoj kulturi ukazao na mitologiju masovnog društva, fikcije o društvu blagostanja i kraju

■ Boriev Diuverovič, Kultm bez gr*mct, BiGZ, Веодаткј, 1981

212