RTV Teorija i praksa

ipak previše zadržava programski karakter, s nedovoljnim pozivanjem na iskustvene nalaze. Štaviše, njima se češće ilustruju i potvrđuju globalna stanja. U okolnostima kada se ne samo formalnim svojstvima nego i vrednosnim elementima masovne kulture često pridaje svekoliko značenje, pa se i na svojevrsm način neutralizuje kvaHtet duhovnog preobražaja u samoupravnom socijalizmu, neophodno je više i neposrednije ovakve stavove podupirati snagom dokaza empirijskih istraživanja i postojeće kulturne prakse. No, Borisav Džuverović se ovom prilikom ograničio teorijsko-kritičkom raspravom. Od sociologa kulture čije smo ideje već upoznali sa stranica mnogih listova i časopisa ima razloga očekivati da će u narednim radovima iz kruga teorijsko-programskih preispitivanja preći još u večoj meri na polje dinamičkih kulturnih zbivanja u našem društvu. I ako nam se katkada, možda, učini, čitajući ovu knjigu, da se iznova zadržavamo kod poznatih pisaca i problema, vidokrug u koji su smešteni daju joj osoben značaj i nesumnjivu preporuku.

POSEBNE EMISIJE U ENGLESKOJ

U Engleskoj је odobreno dvanaest projekata za period od dve godine sa ciljem da se ispita „sposobnost za život posebno plaćenih emisija”. Računa se sa oko 4,5 miliona korisnika koji bi plaćali po pet funti mesečno za program u kojem bi bili pretežno igrani filmovi. Sportske priredbe, šou programi i reklame ne bi išle ргеко tog programa.

„Mediaperspektiven” 11/80.

214