RTV Teorija i praksa

umetničkom delu (melodici, ritmici, harmoniji, agogici, dinamici i koloristici) koji su karakteristični, pre svega, ?a muzički estetski predmet Za dalju razradu problema koji ovde obrađujemo karakteristično je, i našoj temi veoma blisko, učenje Nikolaja Hartmana, nemačkog fenomenologa. U svojoj čuvenoj tstetici (1945), u četrnaestom poglavlju, ovaj estetičar govori o slojevima muzičkog dela, pa u okvirima objektivne strukture muzičkog dela govori o četiri sloja 4, a u okvirima subjektivne, o tri sloja. Prva četiri sloja, materijalno i formalno ontologijski, ne mogu biti relevantni za jedno komparativno proučavanje radio-dramskog i muzičkog dela te čemo ih ostaviti po strani naših razmatranja. Naprotiv, tri subjektivna sloja muzičkog dela: 1. sloj neposrednog savibriranja slušaoca, 2. sloj u kome slušalac, pri dubljem unošenju u kompoziciju, biva najintimnije obuzet njom, 3. sloj krajnjih stvari, metafizički sloj pojavljuju se i kao imanentna temeljitost radio-dramskog umetničkog dela. lako je ontološka diferencija dve umetničke pojavnosti - muzičkog i radio-dramskog dela - očigledna, prva se izražava tonovima, druga jezikom - njihov odnos prema Drugom (slušalac) u biti svojoj je homologan. Sva tri sloja, naime, kako u muzičkom, tako i u radio-dramskom umetničkom delu, kristalizuju se samo u doživljavanju. I radio-dramsko i muzikalno slušanje „karakteriše se kao doživljavanje” (N. Hartman). Prema našem dubokom uverenju ono što u ovom kontekstu važi za muzičko delo, važi i za radio-dramsko. Stoga ćemo citirati Hartmana koji, govoreći o slušaocu muzičkog dela, kaže: „Тек koliko duboko on (slušalac - prim. 8.T.) ponire u strukturu, za njega (tek) nastaje pravo muzičko delo; a pojavljivanje duševnog vezano je za slojeve muzičkog dela: od najpovršnijih spoljašnjih slojeva ono vodi samo ka prvom unutrašnjem sloju, od dubljih slojeva, u kojima leži struktura, ono vodi ka drugom sloju. A sam ovaj sloj je vrlo stupnjevit tj. unutar njega može voditi sve dublje i dublje.”s Ontološka diferencija dvaju umetničkih oblika u ovom pogledu, ponavljamo, ne igra nikakvu ulogu. lako je način bitka radio-dramskog umetničkog dela postavljen u jezik a način bitka

* Slojevi muzičkog dela u okvirima njegove objektivne strukture, prema učenju Nikolaja Hartmana su: 1. sloj zatvorenih muzičkih fraza (četvorotaktni zakon itđ.), 2. sloj širih „tema” i varijacija, 3. sloj muzičkih „stavova” (fuga), 4. sloj povezanosti stavova u veliki „opus” (manja strogost, sonata). Vidi u: Nikolaj Hartman, tstetika, BIGZ, Beograd, 1979, str. 235.

23