RTV Teorija i praksa
trenutku izvedbe gradi čistu sadašnjost te ukida prostor i vreme. Kažemo: radio-dramsko umetničko delo postaje čisti trag duha koje u svojevrsnom pismu imanentno upućuje na slušaoca. I obratno. 111 IZLAGANJE TRANSCENDENTALNOG IDENTITETA MUZIČKOG I RADIO-DRAMSKOG UMETNIČKOG DELA lr Estetski doživljaj” - kaže Gadamer - „uvek sadrži iskustvo neke beskonačne celine.” Označeno „iskustvo neke beskonačne celine” ostaje sadržano u samom biću dela. Postavlja se sada pitanje kako je moguče izlaganje transcendentalnog identiteta radio-dramskog, odnosno muzičkog dela, na temeljima filosofije muzike. Svakako na osnovama njegovog ontologijskog logosa, kao razumevanja - sebe-u-situaciji. Samorazumevanje obuhvata, takođe i „razumevanje tuđeg opstojanja” (Gadamer) a ta činjenica, u ovom kontekstu, obuhvata i razumevanje položaja slušaoca u čitavom sklopu problema koji razmatramo. Govoreći o slojevima muzičkog dela (a mi smo to primenili i na način postojanja radio-dramskog umetničkog dela) Nikolaj Hartman kao treći sloj u subjektivnoj sferi doživljavanja muzičkog dela navodi sloj poslednjih stvari, „tamno naslučenih sudbinskih sila” koji on kratko i jednostavno naziva metafizičkim. Doduše, Hartman dalje ne objašnjava ovaj pojam, on samo konstatuje njegovo postojanje. Stoga se mi na ovom mestu pitamo: nije li metafizički sloj muzičkog dela (: respective: radio-dramskog) momenat u kojem se, samo na još jednom dubljem nivou samog metafizičkog, konstituiše transcendentalni identitet muzičkog, odnosno radio-dramskog umetničkog dela? I ako jeste kako je to moguče in concreto? Metafizički sloj radio-dramskog (muzičkog dela) moguće je najpre razumeti kao poseban slučaj faktičke samorefleksivnosti dela koju ono ostvaruje na temelju samoiskustva koje se događa kada delo dođe u dodir sa slušaocem, dakle s onim Drugim. Metafizički sloj radio-dramskog umetničkog dela je opredmećen svet Drugog, onog, kako bi rekao Huserl, „које se uvek zbiva”, potvrđuje postojanje metafizičkog sloja. Bez tog iskustva, po našem mišljenju, metafizičld sloj ne postoji. Ili, ako postoji, postoji tek kao intencionalitet koji se ~s merom pali” tek u susretu s Drugim. Što se na kraju svodi na isto. Bitno je tek da je ontološko učešče metafizičkog sloja u konstituisanju umetničkih fenomena o kojima je reč, evidentno.
26