RTV Teorija i praksa

Ако sada fenomene dioniskog i apolonskog prenesemo na područje našeg interesovanja, na komparativnu analitiku muzičkog i radio-dramskog umetničkog dela, neće li nam se Ničeove defmicije učiniti sasvim prikladne u označavanju onoga što smo nazvali jedinstvenom praslikom biča radio-dramskog i muzičkog dela. Doista, dionisko i apolonsko načelo u praslici muzičkog i radio-dramskog fenomena stoje u „najjasnijoj razgovetnosti” prožeti jedno drugim. U unutrašnjem osvetljenju dioniskog raskriva se radio-dramsko, i obratno, u veličanstvenom prividu apolonskog osvetljava se muzičko. )r Dionisko s apolonskom umetničkom sferom deli puno uživanje u prividu i u gledanju, a istovremeno poriče to uživanje i nalazi još veće zadovoljstvo u uništenju vidljivog sveta privida” (Niče), Ako dionisko načelo u jednom momentu i prevaguje to je zato što je ono zajeđnička osnova i radio-drame i muzike. 0 Odista, niko, verujemo, neće poreči muzičku, dionisku osnovu radio-dramskog umetničkog dela: „опо se završava zvukom”. S apolonskim načelom ono postiže da bude odsjaj sveta i da deli puno uživanje u prividu, s dioniskim, izvor harmonije i tumačenje sveta.

" Uporedi: F.Niče, Rodenje trtgedije iz duh* muzihe, „Kultura", Beograd, 1960, 3tr. 125; „Dionisko načelo, за svojom čak i u boiu shvaćenom i primijenom ргаnasladom jeste zajedničko materino krilo muzike i tragičnog mita”.

29