RTV Teorija i praksa

U ovom članku Malgožata Kopčinjska đaje rezultate ispitivanja vršenih 1977. godine u Pedagoškom institutu Varšavskog univerziteta, Ovim ispitivanjem je obuhvačeno 925 učesnika od 18-60 godina. To su stanovnici grada Plocka, grada koji ima bogatu kulturnu istoriju i tradiciju, koji se karakteriše veoma dinamičnira porastom stanovništva, zbog čega su stručnjaci smatrali da je reprezentativan za industrijski rejon. Jedan od ciljeva ovog ispitivanja je bio da se pokaže u kojoj meri su sredstva masovne komunikacije izvori znanja o stvarnosti. Proučavana su mišljenja o štampi, radiju, televiziji, o filmovima i knjigama. Pitanja su se odnosila па učešče ankefiranih u kulturi, kao i na ulogu koju u tom učešču igraju ispitivana sredstva masovne komunikacije, na ocenu njihove sadržine i đejstvovanja itd. Na osnovu rezultata napravljena je hijerarhija o „neophodnosti” i „funkcionalnosti” pet sredstava masovne komunikacije. Po mišljenju anketiranih, najmasovnije sredstvo komunikacije je televizija. Samo u tipično edukativnoj funkciji dobija nad njom prevagu knjiga koja po mišljenju jedne polovine ispitivanih predstavlja najbolji izvor znanja. Ostala sredstva komunikacije, po njihovora mišljenju, reprezentuju „usku specijalizaciju”. Štampa i radio se takmiče sa televizijom u prenošenju i komentarisanju aktuelnih informacija. Ipak, broj onih koji preferiraju u toj ulozi štampu i radio u poređenju sa brojem pristalica televizije je veoma mali. Jedna petina anketiranih smatra film sredstvom koje omogućuje „bežanje od svakodnevice” i pruža estetsko uzbuđenje. Može se pretpostaviti, pošto se izvrši ocenjivanje sredstava masovne komunikacije u pogledu „neophodnosti” i „funkcionalnosti" da če redosled izgledati ovako: televizija knjiga - štampa - radio i na kraju film. Svi dobijeni rezultati pokazuju da

televizija ima najviše mogućnosti za dobru reputadju i za sticanje novih gledalaca. Televizija se najčešće pojavljuje i koristi kao univerzalno sredstvo koje vrši raznovrsne funkcije bolje od svih drugih sredstava. Za gleđaoce koji imaju srednje i niže od srednjeg obrazovanje oha se javlja kao izvor razonode, aktuelnih informacija, šansi za učestvovanje u kulturi, sredstvo koje širi privlačnu, interesantnu i poučnu informaciju. Ovu ulogu televizije zapažaju i recipijenti sa višim obrazovanjem koji, ipak, očekuju od televizije zadovoljavanje potreba u informisanju iz oblasti političkog, društvenog i kulturnog života. Ova kategorija anketiranih je kritičkije ocenjivala televiziju. Dok se o televiziji može govoriti kao o univerzalnom sredstvu komunikacije, dotle su druga sredstva komunikacije sa užom specijaUzacijom: knjiga je, pre svega, izvor znanja, štampa informacija, film - bežanje iz svakodnevice, radio - pratilac u ispunjavanju svakodnevnih poslova. Na taj način televizija se pojavljuje kao sredstvo komunikacije koje vrši mnoge funkcije i može da zadovolji mnoge potrebe recipijenata. Ne može se reči da prikazanhrezultati daju pravu sUku o faktičkom uticaju sredstava komunikacije na recipijente. Oni, međutira, informišu o tome koje funkcije vrše sredstva masovne komunikacije. Daju, ipak, približan odgovor na pitanje da U recipijenti potpuno koriste mogučnosti za učešče u kulturi putem mass media i šta raože da utiče na njihovo bolje koriščenje. U odeljku „razmena iskustava” objavljen je članak Tomaša Gobana-Klasa (Tomasz Goban-Klas) iz Centra za izučavanje štampe u Krakovu „Javna televizija u SAD. Počeci, sadašnje stanje, perspektive”. Prvi programi javne televizdje (koji su u to vreme nazivani „prosvetni") emitovani su 1953. godine. Do 1967, do izdavanja Public Broadcasting Act

284