RTV Teorija i praksa

' U vezi s tim E.Kardelj kaže; „Savez komunista kao idejna i politička avangarda radničke klase izraz je jednog specifičnog kompleksa idejnog i politdčkog interesa te klase i svih radnih Ijudi, pa je prema tome, sastavni deo demokratskog pluralizma samoupravnih interesa, a ne neka politička snaga iznad ili izvan tih interesa"; Pravci razvoja političkog sistema socijalističkog samoupravljanja. „Komunist”, Beograd, 1977, str. 177.

zaključivanjima traže „oplaze” kako bi se i one uzorale. U opisivanju pluralizma samoupravnih interesa i uloge štampe, radija i televizije u njegovoj progresivnoj i stvaralačkoj afirmaciji mi smo, čini se, rekli sve što je trebalo. U nutar tzv. kvalifikovane javnosti teško bi bilo nači nekoga ko ne zna kako je složena i koliko je odgovorna ta uloga. Ali je zato veoma teško odgovoriti na pitanje kako bi sistem informisanja trebalo da djeluje da bi uspješno ostvarivao tu svoju istorijsku misiju. Stoga, od načelnih rasprava teorijske (ponekad i kvaziteorijske) naravi valja prići traženju odgovora na pitanja koja su se već postavila - e da bi se svijet mijenjao. Između mnogih već postavljenih pitanja, ukazujemo na sljedeča: 1. Svaki interes koji se ostvaruje na demokratski način mora se javno izraziti, tj, obznaniti. Bez toga on ne postoji kao javna i demokratska kategorija. Iz ove konstatacije proističu dva važna pitanja: a) dokle je naš politički sistem dospio u težnji da javno iznosi i razmatra samoupravne interese, da ih sučeljava i usaglašava i b) da li je naš sistem informisanja organizovan i osposobljen da bi fungirao kao medij obznanjivanja samoupravnih interesa, pri čemu valja misliti na sistem na cijelom i cjelovitom području zemlje? Normativno, postoje svi uslovi za javno iskazivanje i demokratsko razmatranje samoupravnih interesa svih subjekata društveno-ekonomskog i političkog sistema. Stavovi kongresa i organa Saveza komunista daju podršku takvom razvoju i obavezuju komuniste na takvu praksu'. Ali, praksa zaostaje i za normom i za političkim stavom.

6