RTV Teorija i praksa

' 7 Priraeri su uzeti iz ogteda Mire Bortiević, zasije u eteu, Priiog postici naiiodpe”, „Umjetncst riječi”, br. 3, 1971, str. 185.

pojavljuje &sk u nakjmdnmi rmzumevanju i delovanju radi.o-dramskog govcsa. Zvuk u radio-dramskom umetaičkom delu svedoči o onome što nam ss najavljuje kao razumevanje kazanog. Ono zvučeče (šum) biva shvačeno tek iz uznošenja onopi što je rečeno i tek Mda ono ima izvesnu inf<mnativnu vrednost Pa ipak, u punoj svojoj suštini, u svojoj zvučečoj-prosijavajučoj prisutnosti, zvuk je u okvirima radio-dramskog umetničkog dela funkcija vremena Njegova upotreba reguliše se trošenjem jezika. Što reči više gube svoje značenje, što se više obezMčuju, to je akustička komunikacija prisutnija. I obratno. Zvuk teži da kao u muzici postene čisto vreme; da postane Apsoiutno (to će reči Jedno) sijanje-svetljenje, sporazumevanje i Setimo se samo Audio igre Petera Handkea iii audiovizija Gintera Ajha, Ingeborg Bahman, Fridriha Direnmate, Ludviga Nodga, Maksa Benzea, V. Vondračeka, Erika Rungea. 17 Zvuk teži da postene saroo vreme, vreme pak, da posiane zvukovna struktura - poruka. Jedna epistema šuma kao vreme koje teče i - >T stoji naspram tvorca.” Samo zvuk - to sve i ništa radio-drame jeste ono naspram nas; u nama ostaju reči koje, izgovra'ene na radiju csteju ono hvatajuče do čijeg razumevanja dolazimo neposredno, tj. čim je „imše mišljenje doseglo” ono što je u deiu proizvedeno, a to je: „sebe-u-delo postevljanje istine bivstvujučeg” (Hajdeger). Odavde se može pokušati da razume poslednja kategorija radio-dramskog mišljenja - vreme. Vreme kao čovekova metefizika, izvan „metodskih merila prirodnih nauka”, putem koga u radio-dramskom umetničkom delu spoznajemo

28