RTV Teorija i praksa

Beogradu) bavi ovom vrstom posla nije uspeo da razvije svoj stil, da bi se, kad počne igra, mogao prepoznati njegov „rukopis”. „Lokice” su uspele da „uniformišu” svoj spoljni izgled, i po tome su prepoznatljive, ali ne i po onom što igraju. Ostale grupe, zasad, još nemaju nikakav prepoznatljiv znak svog stila. Inostrane igračko-zabavne grupe ili grupe džez igre (oba naziva se koriste) neguju sopstveni stil, i po koreografijama može se odmah znati koja grupa igra. Možda bi rukovodioci naših igračko-zabavnih grupa mogli da razmisle o mogučnosti da ne budu jedini koreografi tačaka koje se izvode, nego da ponekad pozovu i nekog koreografa sa strane, koji bi drugačijim stilom i idejama mogao da im udahne novi život Upravo zbog masovnog televizijskog auditorija. Pored čisto plesnih emisija na televiziji, bar u svetu, postoje i one posvečene baletu u celini, jednom periodu ih nekom igraču, sa nekim igračkim sekvencama. Te se emisije često prave povodom jubileja ili specijalnih događaja, a ponekad su same sebi svrha Tako je jugoslovenska publika, u okviru Školskog programa, videla britansku seriju „Balet za sve”, koja je daia, uz odlične komentare i još bolje igračke odlomke, pregled baleta u Britaniji, i tom prilikom nije propušteno nijedno ime koje je doprinelo slavi i razvoju britanskog baleta, bilo da je reč o igračima, koreografima, teoretičarima ili drugim Ijudima koji su stajali iza scene. BBC je prikazao seriju koju je pripremila Margot Fontejn, i u kojoj je prošla jednim nenametljivim stilom kroz celu istoriju svetskog baleta. Istina, dala je svoje viđenje, nije uvek obračala pažnju na najvažnije događaje i ličnosti, nego je nekad veči akcenat stavljala na ono što se njoj, kao igračici, činilo značajnijim. Govoreči o francuskom baletu romantičnog perioda, dala je veći značaj Adeli Žene koja je izgorela na sceni (tada nije postojala struja i scena je osvetljavana svećama, pa je jedna zahvatila haljinu), nego nekam drugim, poznatijim imenima. Prošetala nas je kroz ceo svet u kome se neguje ili se negovala baletska umetnost Prikazala je i muzej u Kopenhagenu, i Parisku operu i kuću Ane Pavlove, i mnoge druge detalje koji su interesantni ne samo za stručnjake, več i za Ijude koji čak i ne idu često u pozorište.

61