RTV Teorija i praksa
signala veza, progno 'a vremena, natpisa svih vrsta, naslova periodičnih i serijsMh televizijsMh emisija, jednostavno od fotografisanih ili crtanih telopa pomoću kojih se sMaćuje vreme između emisija. Ovaj tip televizijske plastičnosti uprkos funkcijama koje izgledaju čisto pomoćne može da ima i često ima veliku ulogu u okviru „velikog” uticaja televizije. Setio sam se primedbe koju je izrekao 1924. godine poljsM pisac Karol IžikovsM analizirajući estetiku filma tog vremena. Po njegovom mišljenju najdragoceniji momenti umetničke percepcije plastičnosti filma koji zasiužuju pažnju, bili su oni kada se poMet zaustavljao, kada se kamera zadržavala na nekom, uglavnom simboličnom gestu ili rekvizitu pozivajuči gledaoca na razmišljanje ih intelektualno meditiranje. Sličan uticaj ima telop koji nas informiše o narednoj emisiji. U apstraktnom kombinovanju crnog i belog mi već umemo da razlikujemo bele obrise snežnih planina ispod crnog neba koje se nad njima nadvilo. To je trenutak kontakta sa čistom plastičnošću, grafikom ili plakatom, kada se njihova pomoćna funkcija za trenutak gubi ustupajući mesto višoj estetskoj funkciji. Mogli bismo da navedemo veliM broj takvih primera. Na poljskoj televiziji plastičnost u svojoj grafičkoj formi nas napada, po pravilu, neočeMvano kao da nas odvlači od haotičnosti „vizuelne bujice”, prenoseči nas u druge dimenzije ne samo estetsMh, već i intelektualnih utisaka. Na primer, za vreme emisije pojavljuje se natpis „PreMd” pri čemu je slovo E bez vertikalne crte što ne samo da simbolizuje činjenicu „prekida” nečega, več nas, istovremeno, uvodi u svet nacrtane šale sa neobično sintetičMm uticajem na naše opuštanje koje je u vezi sa nesumnjivim estetsMm doživljajem. Specijalnu oblast vizueinog oštroumlja nalazimo u tabelama o vremenu gde pomoču plastične miMoanegdote meteorolozi predskazuju ćudljivosti prirode. Cini mi se da če, ako telopi budu raznovrsniji ne gubeći pri tome svoju pomočnu i informativnu funkciju, njihov uticaj biti jači. Kao primer za to može da posluži ceo niz telopa kojima se želi „lakunoć” na Maju programa televizije. Neiscrpno je bogatstvo asocijacija u vezi sa noći i snom - od poezije do neočeMvane šale. Ovde, takođe, moramo podsetiti na plastični i estetski efekat vrste slova u telopu (vinjeti) kojima su ispisana infena izvođača i autora. Čini mi se da u datom slučaju oni imaju tri cilja. Prvi cilj je obična informacija data u vidu natpisa: drugi je pokušaj da se nađe veza između plastično izraženog telopa i
160