RTV Teorija i praksa

\ onda, ne bih nikada rekao: auditorij u celini, jer ja lično mislim da je auditorij masa i u zavisnosti kako joj priđemo dobičemo odgovore koje smo želeli da dobijemo ili odgovore koje nismo želeli da dobijemo. |a sam kolegu Miljkovića uvek, kada je u pitanju muzički program, molio da skupi što heterogenije sastave da bismo dobili i što je moguče prosečnije odgovore, da odgovori ne budu iskijučivi ni u jednoj svojoj instanci. Recimo, ovo što je kolega Plavšić malopre sjajno vizuelno pokazao, je bilo vrlo interesantno i vrlo poučno raeni nedostaje samo na kraju, iza svih onih kolona, kolona onih koji uopšte ne veruju u ono što im se saopštava. Možda bi taj procenat pokazao nešto i možda bi taj procenat manje zbunio ijude koje smo pitali da li sumnjaju, da li veruju, da li imaju više ili manje poverenja, itd. Pitanje: verujete li u ono što se saopštava ili ne, za mene bi bila moguča i potrebna kategorija MIHAILO TOŠIĆ; Uz komplimente Centru za predivan rad u ovoj godini moram da kažem da mi, programski radnici, nismo na nivou Centra. Mi ne pratimo nalaze, ne znamo pravilno da ih dešifrujemo, ne znamo da ih primenimo u programiranju ili smo spremni da ih bukvalno odmah primenjujemo, mada put vaših nalaza ne bi trebalo da bude takav. Drugjm rečima imamo i problem smisla i refleksa za naučno-teorijska uopštavanja. Primitivni, odbojni, samouvereni - uvereni da su naša, na empiriji bazirana saznanja presudna i u programiranju, to zaštupamo sebično i glupo, kao što to uostalom činimo i u drugim oblastima života. Mislim da vi morate da uzgajate programske radnike, da ih naučite kako da koriste vaš materijal. Današnji susret predstavlja model mogučeg dijaloga sa programskim radnicima. Treba nešto menjati u načinu mišljenja Ijudi o radiju. Nije mali broj Ijudi koji na pitanje: ima li razlike između novinarstva u štampi, radiju i televiziji, daju odgovor - nema, nema u suštini. Zatim, šta znači prekomerno razvijanje sportskih prenosa u programima radija i televizije? Takođe, još uvek vlada velika odbojnost prema novinarima školovanim na specijalizovanom fakultetu i to, često, od Ijudi koji fakultete nisu završili. To je i priča o stilu kuće, o školi kuče. Ne verujem da i jedna jugoslovenska radio-televizijska stanica može da govori o stilu kuče. Možemo da govorimo o praksi svojih kuća u poslednjih 35 godina, ali tvrditi da bi to mogli biti modeli, da to može biti

23