RTV Teorija i praksa

Boško Tomašević

RADIO-DRAMSKO UMETNIČKO DELO KAO EPISTEMOLOŠKA METAFORA

i,Ne postoje neposredne činjenice. Isto je s osečajima i mislima: kad ih postanem svestan, pravim izvod, pojednostavljenje, pokužaj uobličenja: upravo to je osvešćenje; posve aktivno pripremanje.” (Fridrih Niče) tako je sad tu nova nepredmetna umetnost kao izraz čistog osečanja, koji ne traži praktične vrednosti, ni ideje, ni obečanu zemlju.” (Kazimir Maljevič, 1913) )r Dramaturgija radio-drame je umetnost blende.” (Helmut fedele)

Namera nam je da u ovom radu iznesemo nacrt onoga što smatramo noematskim korelativom radio-dramskog umetničkog dela: proizvedeni bitak dela i ono što on, kao takav, konačno, sobom donosi očekivano saznanje. Pri tome, mi nečemo istraživati procese tog saznanja, već saznanje sdmo (koje se „odnosi na svet izraza”) proisteklo iz iskustva slušanja radio-dramskog umetničkog dela, tj. saznanje koje se koreni u karakteru njegovog estetskog bitka i ima tek heurističku vrednost Pretpostavka od koje polazimo je da se saznanje posle slušanja radio-drame pojavljuje kao „proces čistog umnožavanja bitka”: dela i primaoca.

34

RADIO