RTV Teorija i praksa

nekoliko reči u čast gospodina Molijera, Šujskog - L. Bronjevog u Borisu Godunovu, LiM - O. Jakovljeve u Mom jadnom Maratu, Češkova - A. Gračeva u Čoveku sa strane, Germana - V. Gafta u Tanji - osećamo posebne trenutke istine, zastrašujuče apsolutnog saznanja celokupne unutrašnje, duhovne strukture heroja. Mogučnosti televizijskog gro-plana Efros oseća kao praktično neograničene. U Čoveku sa strane on raspoređuje i prikazuje jasnu liniju uzajammh odnosa Češkova i partijskog rukovodioca fabrike Rjabinjina (hniju veoma važnu za poimanje situacije, rasporeda snaga u konfliktu, ali koja u samom komadu nije suviše jasno određena) kroz poređenje gro-planova, stalno podvlačeći, skoro nam namećući lice Bjabinjina koji sluša. A. Sokolovski, koji igra tu ulogu, ima jako malo teksta koji bi nam omogučavao da otkrijemo sve veče interesovanje Rjabinjina za ono što radi Češkov, njegovu sve jaču želju da mu pomogne. Ali, ispod čarobnog pogleda televizijske kamere, lice glumca postaje krasnorečivije od reči, i mi poimamo ne samo konačni stav Bjabinjina, već i ceo tok njegovih misli, sukobe njegovih emocija, što upravo i dovodi do formiranja našeg stava. Mi posmatramo kako nastaje i raste jednomišljenost heroja. Složeni efekat se postiže u Borisu Godunovu krupnirn planovima Šujskog - L. Bronjevog. On ne čuti. Naprotiv, ekran je ispunjen rečima koje on izgovara. Reči napadaju, izviđaju, zauzimaju odbrambene položaje, prikrivaju povlačenje. Reči su varljive i nepostojane. A iza lukavstva reči - vidimo to izuzetno jasno - nalazi se život jakog, čvrstog, l stabilnog, pokvarenog duha, pritajeni unutrašnji svet čoveka čiji je jedini principijelni stav - odabrati najpogodniju i najmanje opasnu liniju ponašanja u komplikovanom i sve komplikovanijem carevanju Borisa. Kroz ličnost Šujskog vidi se neprincipijelnost državnih, istorijskih razmera. A od nje zavisi sudbina mnogih, možda i cele zemlje. U stvari, samo na tim gro-planovima je nastala i cela televizijska predstava Nekoliko reči u čast gospodina Molijera, gde Efros postiže i maksimalnu ispunjenost televizijskog pripoveđanja i resku obnaženost, posebnu snagu konflikta, praktično samo kroz sukobe i poređenje glumačkih lica. Njega uopšte ne zanima dekoracija, on kroz nju ne prenosi i ne predaje događaje i vreme. Savlađujuči iskušenja koja ga čekaju na svakom deliću te složene kompozicije, koja ujedinjava dva raznovremenska, raznožanrovska dela koja poseduju sopstvenu, potpuno određenu estetiku (Molijer M. Bulgakova i Donžuan Molijera), reditelj stvara tragično zasićen a istovremeno i životno konkretan svet Molijera. Heroja

12