RTV Teorija i praksa

Ana Šomlo

VUKSAN LUKOVAC: ISTRAŽIVANJE I MONTAŽA

Biti i opstati na televiziji

Postati zvezda u svetu filmske montaže nije česta ni beznačajna stvar. Nedavno, na postfilmskom festivalu u Beogradu „Mala Pula” jednom montažeru koji dobija „Zlatnu arenu” za montažu 1983. već po drugi put (prvi put 1980) publika u dvorani srdačno je aplaudirala. Vuksan Lukovac je najtraženiji u svojoj profesiji. On radi na beogradskoj televiziji, ali igrani film montira u Beogradu, Ljubljani, Sarajevu... Njegov siguran nastup i svestrano poznavanje kinematografije malo podsećaju na bojažljivog dečaka koji se 1959, kada sam ga prvi put srela u Kino-klubu Beograd, jedva usuđivao da progovori koju reč. Ni kratko posle toga, kada smo zajedno radili na televiziji, nije delovao kao ličnost koja če postati tako značajna i tražena, čovek čija če se reč slušati. Ali, skroman i spretan, postao je još tih dana izvanredan saradnik u montaži Informativnog programa Televizije beograd, gde i danas radi. Dolazi na naš zakazani razgovor sa priličnim zakašnjenjem. Prisustvovao je kolegijumu glavnog urednika, čiji je član. Prvi susret Vuksana Lukovca sa filmom: Budući da sam rođen na planini Raden (u južnoj Srbiji, između Leskovca i Prokuplia, u selu Dobri Do) i kasno krenuo u svet, prvi put sam ušao u bioskop kada sam imao trinaest godina. Film koji sam tada gledao bio je

170

INTERVJU