RTV Teorija i praksa
Uz pretpostavku da je televizija Javna služba” odmah se, ipak, izdvaja grupa problema u vezi s pravima i obavezama te službe koje Nikolas Gernam, u več pomenutoj knjizi sagleda na sledeči način: „Potrebno je ukratko odrediti dilemu pred kojom stoje svako društvo i njegova mreža stanica.. fPitanje jej kako usaglasiti, u okvirima ograničenog broja kanala, interes države, koja želi prioritete narodnog karaktera (a ovi se odnose na koriščenje kanala), interes građana koji zahtevaju maksimum slobode (izbor u traženju sopstvenog zadovoljstva) i interes stanica koje žele da iznose istinu o svetu koji ih okružuje. Zaista, ovde se kriju osnovne antinomije s kojima se suočava svaki televizijski sistem, a koje u kategorijama češće primenjivanim kod nas 2 možemo nazvati interesom države, interesom gledaoca i interesom stvaraoca. Ipak čemo videti da se nijedan od ovih interesa ne može sasvim jednoznačno odrediti, te da se oni delimice predstavljaju na posredan način, kao što je to slučaj u Velikoj Britaniji. U svakom slučaju, rečena trijada interesa sadrži osnovnu problematiku, kako pogleda na svet tako i moralnu, u vezi sa činjenicom masovnog prenošenja televizijskih informacija, te tako vršene „javne službe”. Godine 1949. tzv. „Beveridžov komitet” ispitujući delatnosti BBC po nalogu parlamenta, formulisao je jedno od svojih fundamentalnih pitanja: Kakva altemativa - van slobodno konkurencijskog sistema i kontrole Parlamenta - može osigurati da sistem stanica ne padne u ruke nekontrolisane birokratije? U ovom trenutku nije važno kako je na to pitanje odgovorila britanska televizijska stvamost; kao što znamo, van kazuističkog kontrolnog sistema nije pronađen drugi realan odgovor sem mreže nezavisne televizije - ITV - koja deluje u granicama što ih je država odredila zakonom iz 1954. Važno je, međutim, samo postavljanje tog pitanja. Čini se da ono proizlazi iz jednostavne statističke konstatacije. Godine 1935. BBC je zapošljavao 2 518 službenika; petnaest godina kasnije,
2 Autor ovde očito na umu ima Poljsku i druge zemlje tzv. realnog socijalizma prim. red.
30