RTV Teorija i praksa

regionalne inicijative, centar nezavisne televizije postao je London u kojem se, pored centrale BBC, nalaze i važnije nezavisne firme okupljene u „Independent Television Association”. Dakle, pokušaj slamanja monopola BBC u suštini je dao nešto u vidu drugog monopola, ne manje centralizovanog, a doktrina „društvene službe”, koja se izjašnjava u slobodi publikacija, postaje karikaturalna. Štaviše, između ta dva monopola počela je da se sve jasnije ističe forma simbioze. Zasnovana na suprotnim polaznim motivacijama, ta dva televizijska sistema Velike Britanije - BBC i komercijalni ITV, prvi oživljavan edukativnom i informativnom idejom, drugi kao izraz slobodnotržišnog karaktera cele privrede - istovremeno se legitimišu istim pozivom Javne službe”. Ipak, bliže sagledana, oba slučaja dovode do zaključka da su principi te „službe” prilično nejasni, a na pitanje ko i kome služi teško je dati jednoznačan odgovor. Između dva sistema vidi se razlika u stilu übeđivanja i stilu obračanja primaocu, o čemu če još biti govora. Ipak, te razlike nisu toliko jasne da bi dovele do radikalne diferencijacije publike i, kako to pokazuje statistika, broj gledalaca koji gledaju program BBC i ITV gotovo da je u idealnom odnosu - pola - pola. Još je važnije što nijedna od stanica ne može da se, u borbi za naklonost publike, ni za когак dalje pomeri u primeni svojih trikova - dakle, BBC u pravcu senzacionalne zabavnosti, a ITV u pravcu objektivno-edukativnog stila - a da pri tom ne izgubi svoju osobenost. „Želja za kontrolom publike predstavlja, u većem stepenu negoli želja da joj se služi, fundamentalnu karakteristiku tog sistema” - piše Nikolas Gernam. Kao što smo u prethodnom odeljku nastojali da dokažemo da mitologizacija televizije kao „prirodne pojave” ima za cilj učvršćivanje uverenja u „prirodnost” društvenog sistema kojem ona služi, tako bi sada trebalo zaključiti da različita strukturna rešenja nisu u suštini ništa drugo doli različite varijante upražnjavanja vlasti ili kontrole što ih nad televizijskom publikom imaju moćne anonimne organizacije koje izražavaju interes dominantnih snaga društvenog sistema. Parolom o

36