RTV Teorija i praksa

TV stanica je kreiranje prvenstveno zabavnog programa koji može da privuče široke mase gledalaca. Cilj pokrovitelja takvih programa je sopstvena korist - da informacije o njihovim proizvodima i uslugama stignu do što većeg broja potencijalnih kupaca. Ako ustanove da određene emisije svojom tematikom neče privuči pažnju dovoljnog procenta gledalaca, sponzori programa odbijaju da snose troškove njihovog prikazivanja. Iz ovoga proizlazi da sponzori određuju šta če komercijalne TV stanice prikazivati, a kao primer programa za koje komercijalni sponzori nisu zainteresovani mogu da posluže emisije klasične muzike ili dokumentami filmovi. U takvom slučaju, alternativna televizija dolazi do punog izražaja. Njen prvenstveni zadatak je da gledaocima sa specifičnim ukusom omoguči programe koji se vrlo retko pojavljuju na repertoaru komercijalnih TV stanica. Alternativna televizija zadovoljava potrebe i ukus uže grupe gledalaca - onih kojin televiziji vide instituciju kadru da ih informiše, obrazuje i kulturno obogati. Zahvaljujuči njoj, američka javnost ima priliku da bolje upozna sebe i druge, svet oko sebe, umetnička, naučna i tehnička dostignuča. Danas u Americi postoji preko 250 alternativnih TV stanica čiji su programi prvenstveno kulturno-obrazovnog karaktera. Njihovu delatnost pomažu razne državne agencije, privatne i društvene institucije, kao i gledaoci sa prefinjenim ukusom, koji prate njihove programe. Večina ovih posebnih TV stanica može se svrstati u četiri kategorije: @ školske TV stanice, čiji su programi namenjeni osnovnim i srednjim školama; © državne TV stanice, osnovane za potrebe državnih agencija; ® univerzitetske TV stanice, locirane na javnim univerzitetima, obično pri fakultetima gde se studira televizija;

56