RTV Teorija i praksa

utiče na stil života. Kao što to čine danas u EPP emisijama TV spotovi kojima se reklamira... Jedina je razlika ko, kada, kako, kome i koji model života propagira. Činjenica da ovaj napor u pravcu vaspitanja i kultumog uzdizanja novopečenih slušalaca radija ukazuje na svoj „Philips pedigre” pobuđuje sumnju da to i nije bilo samo za balkanske potrebe. Ozbiljnu potvrdu da je reč o radio-„kulturnoj revoluciji” u planetamim razmerama dobičemo u „Sedam zapovedi za što prijatniji prijem radia” koje je časopis „Radio Beograd” preneo iz američkog časopisa „Radio Njus” oktobra 1931. Evo tih zapovedi: 1. Za slušanje radija upotrebite što je moguče veću sobu, pretrpanu tepisima, zavesama i ormanima s knjigama. 2. Osvetliti sobu slabije, neka bude sumrak, jer je oko na jaču svetlost osetljivo i time smeta slušanju. 3. Namestiti zvučnik tako da se glas može i u najudaljenijem kutu sobe čuti. 4. Posadi se pravo pred zvučnik, na daljini 2-3 metra, 5. Upotrebi što je moguče zgodniju stolicu, pa i haljine raskomotite. 6. Zatvori dobro prozore i vrata da ti larma spolja ne smeta, izbegavaj svaki razgovor i sedi s mirom. 7. Ne daj se ničim poremetiti i udesi prijemnik samo jedanput. Zanimljivo je da će ovih „sedam zapovedi” sa svojirn tepisima, ormarima s knjigama, zavesama i što većim sobama, nekoliko godina kasnije, 1938, govoriti na svoj način i u statističkim podacima o strukturi naših pretplatnika: 73,43% siušalaca čine zanatlije, privatni činovnici, trgovci, državni činovnici, privatnici, a preostalih 26,57% svi drugi, pri čemu su zemljoradnici, na primer, samo 5,74% iako su u to vreme činili največi deo stanovništva. U doček radija su se uključili i taksisti koji übrzano montiraju prijemnike u kola privlačeći time putnike. Tada je novinar prokomentarisao: - ~Na ovaj način oni koji uzimaju auto taksi imače prilikom vožnje i to zadovoljstvo da slušaju koncert Radio-stanice”

12