RTV Teorija i praksa

Nevidljivoga pesnika, pevača i devojke neznane glas, umiven rosom i svetlom pod palmama i maslinom, nezavejan ledenim snegom Sibira, ni bunama u Kini, ni plačem utamničenih; glas - što izvire iz radio-stanice daleke, okupan bistrim jezer'om zvezda, oblačjem i snom sa drugih obala k našoj doplovi, kao san. 0, istoga minuta kanu svud najnovije vesti neutopljenoga glasa ni u noč ni u dan, svuda prisutnog: i u domu i na cesti. To je grančica mira, zaljuljana nad svim kontinentima: zastava Ijubavi, bratstva, razvijena na nebesima; tople ruke Ijubavnice celoga sveta, ruke nepresušne Ijubavi za crnca, belca, Japanca, Indijanca. Teče; kao sveta voda; kao Sunčeva kiša, što, pala na ivicu zemlje, toplinom sve zajedno greje; ■kao kap rose zvezdane; mami, kao nevidna afiša, rukama neznanog skitnice prikovana o palate i seoske streje. Da, kao beskrajna Ijubav, što pruža nam jedino majka; kao neuskračeni san; kao sveljudska čarobna bajka seje oko nas glas taj buket radosti, pesme; kao Ijubav i vodoskok svetla sa daleke, zvezdane česrne. Taj glas, prohujao paperjem letećih ptica, bedrima uzrele seoske devojke i promrzlim rukama skitnica; pod neborn pevajući glas, izrastao bez klica, što nas u snovima odvodi daleko, na neznane puteve, u šume neprohodne i paučinaste kuteve, pod slapove rnira i sna. Taj glas, svakodnevno sa nama, kao drug što zna samo za vemost; glas, koga ne krije ni vetar ni tama. Peva i noć, za mesecom, i dan; peva i odnosi nas sa snovima preko vijadukata, njiva, jezera,

14