RTV Teorija i praksa

bez pruge, bez broda, bez hoda, daleko, svuda, krugom celoga sveta taj glas cvetomirisni, što slazi do nas, taj dragi, nevidni, svuda prisutni glas... Krajem prve godine rada Radio-Beograda, marta 1930. prvi put je opevan i doživljaj radija - sa one strane mikrofona. Gvido Tartalja je napisao pesmu Liričar pred mikrofonom Staneš tako kao da vršiš obred neki: počinješ da kazuješ svoja osećanja svetu tako neviđen. Talasi nose, kao ptice proleće na krilima, tvoje reči, misli, tvoju liriku. Na dalekim stanicama gde su tvoje reči tuđe, strane, gde one znače samo jedan zvuk ti bi hteo da se po tvom glasu po njegovim drhtajima, njegovim prelivima otkrije, oseti, bar malo od onog unutrašnjeg ognja iz koga su stihovi nastali i daješ svome glasu, kao nesvesno, jednu čudnu boju, svoju muziku. Tako su narod i pesnici dočekali radio u Beogradu, odnosno beogradski radio, Intuitivno i svesno, pesnički nadahnuto i narodski prostodušno pojmili su da s njim nastupa nova epoha za Ijudski rod, prilika da se Ijudi međusobno čuju, bolje upoznaju i razumeju, sredstvo za sporazumevanje na putu ostvarivanja, planetarnog jedinstva. Ostalo je zavisilo, naravno, od samog Ijudskog roda, te tako ova šansa, stara več više od pola veka, u principu, i dalje važi, istina, pohabana svakodnevnom upotrebom i zapretana novim velikim pronalascima strahovitom atomskom energijom, putovanjima u pusta i

15