RTV Teorija i praksa

delom mogu da se složim, ali izvesne primedbe ne mogu da prihvatim. A.Š.: Da li ste nezadovoljni sobom ili političkom kritikom? G.S.: Nikada nisam nezadovoljna kritikom ako je konstruktivna i kada ima smisla i svrhe. U svakoj profesiji, pa i u novinarskoj, ima antipodia, postoje najbolji i najgori. To su oni koji pišu senzacionalistički i oni koji pišu samo u frazama, kojima ništa neče biti. Postoje i novinari koji dobro poznaju situaciju i o njoj mogu argumentovano sa stavom da pišu... A.Š.: Da li vam se čini da se politička kritika has njima obraća i upućuje im zahtev za stišavanjem, prećutkivanjem? G.S.: Da, po sistemu „пе talasaj”! E, pa to je ono što me zbunjuje u ovom trenutku, kada izveštavam iz Skupštine Jugoslavije, gde se usklađuju interesi republika i pokrajina Kada tu dođe ona opšta konstatacija kojom se počinje da izveštava u žargonu spoljnopolitičkih novinara: u atmosferi razumevanja i punog uvažavanja... Ja sa takvim formulacijama intimno ne mogu da se složim, jer za mene nije katastrofalno što postoje različiti interesi. To su normalne stvari. Mi smo to priznali u sistemu. Da bi se ti interesi usaglasili jedino mesto je Skupština, a da bi se usaglasili moraš da pišeš o razlikama. Ima i onih koji kažu: - „Nemojte da pišete o tim razlikama”. Ja to ne mogu da shvatim, jei u sistemu javnog informisanja koji smo usvojili u toj isloj Skupštini, Savezno veće ističe da se mora pisati o tome. Normalno. Čak, ako su sve delegacije ~za”, a samo jedna „protiv”, onda bi trebalo da ona sazove konferenciju za štampu i iznese svoje razloge. A.Š.: Da li vam se događa da se posle neke emisije zamera vašem izveštavanju, da ima primedbi, političke kritike na vaš komentar? G.S.: Gotovo redovno. To je bilo izraženo naročito u prošlom delegatskom mandatu, u vladi kada je bio Đuranovič, ali ja ne mislim da je to bilo zbog tog mandata. Bila sam novi izveštač iz Skupštine i tek sam

185