RTV Teorija i praksa

se pojavila na televiziji. Verujem da je delom to bio razlog, a delom što je tada počelo da se govori o krizi, pa je bila normalna izvesna opreznost. Primedbe su, pre svega, dolazile iz SFV-a, a ne iz Skupštine. Vodila sam uvek računa o tome da govorim o stavovima delegacija republika i pokrajina. Nisam toliko obraćala pažnju na tumačenja SPV-a, jermi imamo izveštača iz Saveznog izvršnog veča, to je njegov posao, ali što je SFV prešao na sistem zatvorenih sednica i saopštenja, to je več druga stvar. Mada za mene ni to nije nešto neobično, i to se svuda u svetu događa. Sve vlade rade i na takav način, rade i iza zatvorenih vrata. Tada je bilo primedbi. Pozvana sam na razgovor kod druga Vukosa, generalnog direktora RTB, došli su iz Saveznog komiteta za informacije. Tada je Mitevič bio glavni urednik. Ja sam se za taj razgovor veoma ozbiljno spremila. Imala sam i isečke iz novina, šta je Tanjug objavio, a šta mi. Naravno, sve optužbe su pale u vodu. Koliko sam se plašila tog razgovora, toliko mi je i pomogao. Od tada nisam imala nikakvih problema. Ponekad, naravno, pogrešim ili kažem ono što nekome ne odgovara, što je opet normalno... A.Š.: Da li ipak postoji stalni pritisak, psihički: šta će reći, ko će reći? Jer i skraćivanja definicija koje dajete posle duge debate kod čoveka mora da izazovu opreznost: da li je to - to? Da li je to prava reć? G.S.; Razmišljala sam o strahu. Iskreno rečeno: ja ne znam šta znači strah. Nemam, zapravo, fetiša. Verovatno sam tako bila vaspitana u mojoj generaciji koja je kasnije stasala za novinarstvo. A.Š.: Ko vam je predavao novinarstvo? G.S.: Sergije Lukač. Ali, ja ne mislim samo u smislu studija, več na društveni kontekst u kojem sam studirala. To su bile čuvene šezdeset i osme godine i mislim na čitav sticaj okolnosti koji je tada postojao, a važi i sada. Mislim da i mlađi koji dolaze sada misle kao ja. Imala sam i divnog učitelja - Gordanu Dragičevič iz Radio-Beograda. Ona je naučila moju generaciju, nas nekoliko, Vilčeka, Voju Milenkoviča, Acu Vlajkovića... da ne budemo usko u nekom usmerenju. Ako je ekonomija, moraš dobro da znaš šta se zbiva u kulturi,

186