RTV Teorija i praksa

Dušan Matić

PROBLEM RADIO-DRAME

Ove kratke napomene o mogućnostima radio-drame kao specifičnog umetničkog žanra - interpretativnog i kreativnog - uglavnom su nastale iz posmatranja - i iskustva - delatnosti Radio-dramskog studija Radio-Beograda u toku dve i po godine. One ne pretenduju da budu neki konačni i generalni zaključci o radio-drami uopšte; daleko od toga. One imaju pre za cilj da pokrenu diskusiju o radio-drami, koja, uzeto i najstrože, ipak zadire u oblast umetničke interpretacije, ako ne i u oblast umetničkog stvaralaštva, jer sa razvojem delatnosti radija i njegovom sve večom popularnošću sve je veča mogučnost, i opasnost možda, ako se ne pođe pravilnim putem, da Šekspir, Ostrovski, ili Molijer i Nušič, zazvuče, za največi broj naših Ijudi, onako kako ih budu kazale i interpretirale naše radio-dramske trupe.

1. Na prvi pogled, radio-drama izgleda jedna besmislica: hteti dati jednu živu dramsku radnju isključivo pomoću glumačkih glasova, i eventualnih tzv. zvučnih efekata i muzike, radnju koju na sceni izražavaju glumci čitavim svojim prisustvom živih ličnosti, izgledora, odelom, držanjem, pokretima, izrazom lica, i koje dopunjuju dekor i svetlost, jednom rečju - koje dočaravaju svi vizuelni elementi stvamosti. To bi bilo slično nešto, ako več treba dati neko poređenje, kao kada čovek, okrečuči brojeve svog telefona, usled rđavog spoja, neočekivano uhvati deo razgovora, dramatičan ili komičan, sasvim svejedno, između dva nepoznata lica, razgovor koji jedva može da razume, јег niti vidi, niti poznaje lica, niti može da shvati aluzije koje oni prave u svom razgovoru. Do

27

RADIO - Drama