RTV Teorija i praksa
tog zaključka lako se može doči, neču da krijem, i kad se posmatraju, kroz prozor koji vezuje, i istovremeno izoluje „radio - tehniku” i „radio - studio”, glumci, stari, oprobani pozorišni giumci, ili početnici, svejedno, nenaviknuti i neprilagođeni mikrofonu, koji igraju „što bolje mogu”, tj. „као na daskama”, zaboravljajuči svaki čas da vode računa o tome kako su okrenuti mikrofonu ili koliko su udaljeni od njega, i koji se čude zašto se reditelj, nečujan za njih iza dvostrukog okna, hvata za glavu, ždere i bespomočno i mahnito mlatara rukama, što ima da znači: ne valja. Toliko napora, pa ništa. A na pozornici bi, potajno misle oni u sebi, ako ne glas, a ono pokret ruke ili izraz lica, učinili možda da „falš” izgovorena rečenica ipak „upali”. Do sličnog zaključka dolazi svakako i slušalac кгај svog aparata, do koga od svega toga dopiru samo patrljci rečenica i nesnosna buka glasova i šumova, koji mu baš ništa ne kazuju. lon , zatvara aparat, i s puno prava. Pa ipak, radio-drama je besmislica samo na prvi pogled, Jedna neuspela radio-drama, pa čak i niz neuspelih i promašenih radio-drama, ne mogu biti argument protiv radio-drame kao takve, kao jedne specifične vrste umetničkog izražavanja. To bi'bilo isto tako kao kada bi se po jednoj rđavo izvedenoj predstavi, ili čak po nizu rđavo izvedenih predstava, sudilo ođmah o bezrazložnosti glume kao umetnosti uopšte. Ako, u ovom poslednjem slučaju, mi ne izvodimo tako vratolomne zaključke, to dolazi samo zbog toga što nas od tog sofizma čuva vekovna praksa velike prave glume, a taj nam regulator i to merilo prakse nedostaju, kad je u pitanju radio-drama, koja je nova, i koja tek ima da se izgradi i formira kao specifična vrsta umetničkog izražavanja, jedna nova vrsta glume. U korist radio-drame neču navoditi činjenicu da ona postoji, da je postojala pre rata, da postoji posle oslobođenja, da se traži, sluša, i rado sluša, jer pamtim dobro Baizakove reči da su „činjenice same po sebi glupe”. To ne može da bude njeno opravdanje, još manje njeno umetničko opravdanje. Ali ću navesti jednu činjenicu, koja nam, kad se pažljivo interpretira, pomaže da približno odredimo prirodu radio-drame i sagledamo njene mogućnosti. To je činjenica da je čak i glumački
28