RTV Teorija i praksa

Radoslav Lazić

EKSPERIMENTALNA REŽIJA RADIO-DRAME

Razgovor s rediteljem Arsenijem Jovanovićem o umetnosti radio-režije

U svom stvaralaštvu između 1960. i 1980. naročito ste negovali osobitu režiju zvuka i režiju dramskih celina na osnovu poetskih ili radio-dramskih tekstova. Koje su osnovne režijsko-dramaturške osobenosti Vaših eksperimenata i ostvarenja na Trećem programu Radio-Beograda, za koje ste dobili veliki broj jugoslovenskih i međunarodnih priznanja? Teško bih mogao da u jednoj jasnoj, kratkoj i sažetoj rečenici kažem koje su to osobenosti. Mislim da je uopšte teško onome ko stvara, pogotovo u nevidljivim oblastima kao što su književnost, poezija, muzika, radio - koji je deo i muzike i književnosti i poezije, istovremeno - bar kako ja to shvatam - da to opiše i sistematizuje. Verovatno je lakše onima koji to gledaju i slušaju, a biće možda zaista lako tek nekom hroničaru i budućem svoditelju svih računa iz vremena u kojem mi živimo i stvaramo. Međutim, ja ni sada, posle toliko godina rada u pozorištu i ostalim medijima bliskim dramskoj umetnosti, ne znam zapravo kako bih drugačije definisao eksperiment, doli kao večni znak pitanja pred svakim neizrežiranim. neostvarenim, neprikazanim delom Za mene je, zaista, svaki posao bio eksperiment. Zapravo. kada se nesto nazivalo eksperimentom ja sam bio zbunjen. Na primer. postojale su na Radio-Beogradu rubrike „eksperimenti i ostvarenja”. Takvo unapredno određenje nečega kao eksperimenta mene je uvek zbunjivalo - toga sam više svestan ovog časa nego dok sam radio. 1 možda bih s pravom mogao reći da su moji najslabiji radovi oni kad sam unapred znao da tih 20 minuta treba da predstavljaju

36