RTV Teorija i praksa

Pomenuli ste radio u njegovom totalitetu. To je kao kada bismo recimo, govorili o novinama u totalitetu, odnosno o papiru, o totalitetu koji prima vidljivi znak reči. Jedno može biti reč Dostojevskog, Šekspira, Andriča, Pope, Pavloviča, a drugo može da bude reč dnevnog novinskog izveštača, sportskog ili običnog feljtoniste. Radio je kao i papir, sredstvo za saopštavanje, a mi, naravno, govorimo o onom dramskom, umetničkom, stvaralačkom delu radija, ne potcenjujuči onaj drugi vid koji ovde prosto ostavljamo po strani. Mene dokument fascinira otkako radim; negde sam uvek, ili u dokumentu, ili u totalnoj fikciji. Poluput između dokumenta i fikcije me naprosto iritira Pripadam slobodnim prostorima, imaginaciji, ili čistom dokumentu koji smatram neprikosnovenim. Šta kao reditelj radite u dokumentu, a šta u drami fikcije? Ako bih, recimo, prisustvovao teškom trenutku u životu jednog čoveka, recimo njegovoj smrti - to je tema koju 'nisam obrađivao a lako se može zamisliti - ja bih pratio poslednje agonične trenutke jednog čoveka. Mislim da svaki dah, svaka reč, svaki šušanj njegove ruke, haljine, pomeranje stoiice, pisaljke, otvaranje vrata, stavljanje čaše s vodom ili lekom na sto - sve to smatram neprikosnovenim i nikaad se ne bih usudio da čoveka zaduženog za efekte zamolim da mi zvuk čaše, lekove, da iz druge sobe. To bih smatrao nečasnim. Jer znam da u svesti tog određenog čoveka svaki taj zvuk čaše ima određeno značenje i svaka druga čaša postaje strahoviti falsifikat. Međutim, isto tako, mogu da upotrebim njegov glas 50 godina star, ako ga imam na raspolaganju, ili njegov snimak od pre 50 godina, kada je još bio mlad čovek, ili dečak, da njegov glas stavim u dupleks-poziciju, izmešan sa glasom starca, njega istog, tog trenutka. Dakle, nikad ne bih koristio glas drugog dečaka, i glas drugog dokumenta. To smatram neprikosnovenim. I onda bih u takvom jednom postupku mogao da đođem i do fantazmagoričnih stupnjeva, ako bih izmešao njegov glas kad je bio mlad i srečan čovek, ili kad je bio u kolevci, na grudima svoje majke, i njegov glas kada je bio moćan, silan, kad je vladao svetom, državom, ulicora ili kučom svejedno, i njegov glas kad umire i napušta život - sve to

39