RTV Teorija i praksa

zajedno, u određenoj smeši može da postane kakofonična, nadrealna mešavina, a da ipak bude sastavljena od najčistije realnosti. Dakle, to je dokument koji je nadrealnost dobio mešavinom i spojevima, ane da se ona postiže neobičnim zvukom - elektronskim, čudesnim instrumentima, sintesajzerima, recimo. Na опој drugoj strani, gde je reč o čistoj fikciji, o čistoip stvaranju, sve je dozvoljeno, sa večnim i svemočnim rizikom da ne uspe; dozvoljeno je, recimo, da izrtiešam sve što hoču i sve što mogu i sve što mi mašta predloži. Dakle, mogu da kreiram jedan svet podzeannih odjeka u nekakvoj Resavskoj pečini, u kojoj sam i sa realnim glasovima, ali gde je izmišljanje bilo sasvim slobodno. Snimajuči Resavsku pećinu, jednu njenu varijantu, napravili smo nekoliko emisija, ali ja ne govorim sad o onoj koja je u kategoriji muzike dobila priznanje Prix Italia u Veneciji 1973, nego govorim o Resavskoj pečini kao mestu za eksperiment. Dakle, u dubokim podzemnim prostorima - zapravo, sa tehnici skoro nedostižnim efektima eha i odjeka našao sam pečinu gde je odjek trajao osam do devet sekundi, i to imam zabeleženo. Kasnije smo te sekunde brojali na štoperici. Mašina to ne može da proizvede, ona to napravi lažno, a i zna se šta je prirodan, akustički eho a šta je sintetički eho, koji pravi mašina, elektronska vibracija i elektronska eho ploča. Dakle, u tom sam prostoru koristio prirodan eho, ambijent i autentičan Ijudski glas, ali sam se prepustio svojoj uobrazilji, imaginaciji svojih saradnika, i našim čulima, da bismo u jednoj svojoj igri, čistog fantaziranja, i u određenim psihofizičkim stanjima, proizvodili glasovne igre i pravili jednu apstraktnu glasovnu, akustičku komunikaciju između sebe, koja je vodila u totalno nepoznato. Osnovna pretpostavka je postojala. Prvo ambijent, pečina, podzemni svet, apsolutna tišina, jedna iii dve sveče. Nema ni struje. Ne zna se gde je čovek s magnetofonom, glas koji hoda od zida do zida; nijedan akustičar sveta ne bi mogao da proračuna gde će i kako da se nešto završi. Prema tome, mikrofon je bio u poziciji apsolutnog pustolova-istraživača. Događalo se, recimo, da je glas dolazio iz potpuno neshvatljivih pozicija i pravaca. Svaki akustičar če reči; da, to su takvi