RTV Teorija i praksa

amorfni prostori, takve akustičke školjke, u takvim kombinacijama, da je potpuno nepoznato kako će se završiti jedan udarac dlanom o dlan ili jedno ah, ili jedno duboko disanje koje se pretapa samo sa sobom. To je, na neki način, sada već ulazilo u drugu pretpostavku - proizvodilo je određena asocijativna stanja, reakcije, misli i emocije kod partnera koji bi se osetio pobuđenim da odgovori. Јег ja sam se, naravno, stavio u pretpostavku igre. Rekao sam; pazite, mi se ne poznajemo. Ja sam glas koji ćete slušati, to je glas kojeg se bojite i koji morate da sledite. Inače, ja ne mogu da vam kažem glasno; uradi to i to. Znači, na moje dahtanje, ako budem dahtao, ja neću reći šta ću da radim, vi ćete se uplašiti, ili ćete spontano, nagonski odgovoriti kontranapadom. Ako vi mislite da sam ja tog trenutka životinja, budite i vi zver i pokušajte da zver koja vas plaši uplašite još strašnijim zvukom. Ja vam otprilike dajem uprošćenu ideju kako je počinjala ta aleatorska dramsko-akustičko-radijska pećinska igra koja se zvala Eksperiment Resavske pećine. I tako su počinjale igre. Ja sam, naravno, ponekad davao i vidljive znake utišavanja - znak koji, otprilike, daje dirigent pojačavanjem tempa, znak koji bi značio „kreni u agresiju, to je dobro što činiš” - jer sam ipak imao neku iracionalnu kontrolu nad onim što se dešava. Naravno, jedna takva igra, ma koliko bila zanimljiva dok je ovako rečima opisujem, sama po sebi nije mogla da završi posao; jer su to ipak bili sati eksperiraenata, traženja. Posle boravka u pećini prestaje eksperiment u smislu čiste pustolovine. Vratili smo se u studio. Nekoliko meseci obrađujemo materijal, tražimo logiku, sklad, kompoziciju, tražimo harmoniju i dramski siže. Napravili smo nekoliko eksperimenata. Dakle, govorim vam o jednom ekstremnom slučaju potpune slobode stvaranja, gde čak nije potrebna nijedna reč. Bilo ih je, ali nisu bile neophodne. To je mogao biti dah, mogao je biti korak, ili krik, mogao je biti smeh, moglo je biti grebanje po zidovima, očajničko udaranje po zidovima debelim 500-600 metara, sa idejom da si zatvoren i zatrpan nekim velikim pomeranjem i potresom. Glumac je tu ideju dobio na licu mesta, ali ponašao se sjajno. Grebao je zid koji ima nekoliko stotina metara, a star je

41