RTV Teorija i praksa

verbalni faktor i pridodali neki auditivni signali, odnosno ako bi vizuelni odeljak služio samo kao ilustrativni momenat u informaciji, prednost videčih lica bi se smanjila. Naravno, u tome se ne može preterivati zbog samog pojma televizije, ali bismo stoga ovde naveli jedan pozitivan primer neupadljivog približavanja vizuelne informacije slepima. Često se voditeij Dnevnika na televiziji gledaocima obrati: „Vidite ga kako ...” „Vidimo ga dok ~Na ekranu su prikazani ...” „Film prikazuje Dejvid Man je u svome radu istakao širinu pisane informacije založivši se da bude što pristupačnija slepim licima. Ali, autor je izgubio iz vida vremensku i prostornu među tako obimne obaveštenosti slepih lica јег, kada bi svi pisani izvori i postojali u obliku pristupačnom slepima (na Brajevom pismu i u zvučnoj tehnici) oni ih ne bi mogli iskoristiti do kraja - prvo, zbog ograničenosti brzine hoda magnetofona i drugo, zbog ograničenosti vremena predviđenog za prikupljanje informacija. Ne treba smetnuti s uma da slepi, kao i svi drugi Ijudi, ne mogu pročitati sve i o svemu. Međutim, slažemo se sa autorom Manom da je slepima potrebno dati što više pisanih i ozvučenih informacija, odnosno dovesti ih u situaciju da se služe pisanom rečju. Takođe smo saglasni sa njegovim nastojanjima da se to postigne u svim oblastima Ijudskoga života i rada. Na taj način se za slepe stvaraju uslovi odabiranja specifičnih informacija koje im se čine zanimljivim. U pozitivno orijentisanom društvu prema slepima uvek mora biti i uslova za zadovoljavanje njihovog opširnog i obimnog informisanja Može se reči da radio i televizija uspešno informišu slepa Иса u svakom pogledu - kvalitativno i kvantitativno, imajuči u vidu specifičnosti radija i televizije koje se ogledaju u tehničkim i vremenskim ograničenjima. Radio i televizija se s pravom mogu smatrati za posrednike između pisane reči i slepih. Svakako je mogučno da sa tehničkog aspekta radio prihvati ulogu prenosioca pisane reči u njenom izvornom obliku ali bi se time naškodilo umetnosti radiofonskog izražavanja, kutak u koji radio mora što pre pobeći pred navalom brojnih zvučnih i video-sredstava. Ne treba zaboraviti i da se na radiju i

52