RTV Teorija i praksa

lica i javnosti kako bi oni koji to žele mogli postavljati slepima direktna pitanja. U takvim kontakt-emisijama bi trebalo da učestvuju prijatelji slepih lica i Ijudi koji su profesionalno vezani za slepe. Ovakve emisije su več prisutne u televizijskim programima drugih ze'malja. Na jednom televizijskom programu u SAD prikazana je serija pod nazivom „Osečanje slobode” u kojoj su invalidi direktno odgovarali na pitanja gledalaca. Od jula do septembra 1983. na lokalnom londonskom i regionalnim programima britanske televizije prikazana je serija emisija pod nazivom Jednostavno, ne vidim”. Emisije su išle sledećim redom: Život slepe predškolske dece; Slepi u školi; Slepi u borhi za zaposlenje; Život u porodici slepih i Borba osoha oslepelih u kasnom životnom dobu za prevazilaženje hendikepa i postizanje pune samostalnosti u daljem životu. U svakoj epizodi predstavljan je po jedan slučaj koji bi mogao da posluži za donošenje uopštenih zaključaka. Ovo bi po našem mišljenju imalo jači uticaj na menjanje stavova prema slepima i ostalim invalidima, stavova koji su, kako smo u uvodu več rekli, puni predrasuda, stereotipija, preteranih uopštavanja, negativnih primera i nepotrebnog sažaljenja, saosečaja i lažnog humanizma. Progres u informisanju o slepima i za slepe se može postiči uvođenjem permanentne kontrole i sređivanja ovih informacija iz drugih izvora. Smatramo da bi ovakve emisije o slepima na radiju i televiziji bile od velikog značaja za javno mnenje s obzirom na porast saobračajnih nesreča, povreda na radu, slepila u inkubatorima i sl. Isto tako koristilo bi što više emisija u kojima bi se govorilo o preventivi svih oblika invalidnosti, gde god je to mogučno. Na kraju bismo našu izjavu sa početka ovog teksta ponovili u nešto uopštenijem značenju: „Invalidima ne smeta njihov invaliditet, već stav sredine prema tom invaliditetu”.

57