RTV Teorija i praksa
I tako je - verovatno bar malo dirnut u svom ponosu - i Beograd (koji je, istina, imao već neke poluprofesionalne-poluamaterske pokušaje) - došao na red. Ako je prvih godina i bilo odlaganja i odugovlačenja zbog neznanja, nepoverenja ili sukoba različitih interesa, za završnicu uvođenja radija u Beogradu može se reči da je bila solidno pripremljena. Tehničke probe su obavljane od 8. marta 1929. godine. Od 18. marta emitovan je probni program čija je satnica bila objavljena u štampi, pa su mogli da ga prate svi buduči redovni, tada još eksperimentalni slušaoci. I, najzad, 24. marta 1929. godine Radio-Beograd je zvanično i svečano oglasio svoje prisustvo u svemiru. Pa, da vidimo kako je još, sem zvanično, bio dočekan. Prvo - poluzvanično: časopis „Radio Beograd”, koji se pojavio več 17. marta 1929. godine, doneo je u svom prvom broju uvodnik pod naslovom: „Nova beogradska Radio Stanica i njen rad.” U njemu je, kako je i red, upoznao čitaoce sa osnovnim podacima u vezi s početkom rada radio-stanice, kao na primer da ju je osnovalo akcionarsko društvo, a da „največi akcionari su Markonijevo društvo u Londonu i njegovi poslovni prijatelji” i da „akcionarski kapital iznosi pet miliona dinara”, da če glavni deo programa biti „izvođenje u sopstvenoj režiji”, aii če se vršiti i prenosi iz pozorišta, sa koncerata itsl. i, najzad, da če se sve to „moči siušati za pretplatu manju nego dinar dnevno”. Ovaj uvodnik, sa prizvukom korisnog i neophodnog informisanja, imao je i jedan svoj mali uvod, odvojen zvezdicom, „uvod uvodnika”, sasvim drugačije intoniran: „Trenutak kada su se sa krova Akad. Nauka rasprostrli prvi put oni čudesni, nevidljivi krugovi koji govore, pevaju, sviraju u svima palatama, u svima kučicama sveta, taj trenutak je bio jedan od najznačajnih u istoriji Beograda i naše zemlje: On je ravan onome času, kada je pre četiri veka prva štampanja u Beogradu otisnula čirilovska slova na belome listu hartife, Jer do sada u Beogradu i nije bilo prave radio-stanice, sa širokim jednim programom rada, sa dobrim osnovama za taj rad i sa ijudima, koji znaju, da su prepreke koje valja savlađivati velike i mnof> p ali se tih prepreka ne boje,
7