RTV Teorija i praksa

tako što se jedna teorijska instanca pretvarala u normativnu. No, takve pretpostavke nije nimalo lako uočiti. Naprotiv, uočava se obrnuto. Ne postoji nikakav audiovizuelni jezik u smislu jezika, niti ima mesta pomisli da bilo kab'a vrsta poruka, ona kojom se ovde bavimo ili neka druga, treba da se prilagodi njegovim potrebama, a još manje potrebama potkodeksa koji mu pripada. Naprotiv može se smatrati skoro sigurnim da ne uvek i ne u svim značenjima jedan izraz ne pretpostavlja jezik odnosno svaki govor ne zahteva svoj jezik, da se poslužimo Mecovom (Metz) distinkcijom iz njegovih prvih radova, pa stoga nije dopustivo tražiti u svakom korpusu poruka uvek i u svakom pogledu sistem sa mnogobrojnim obaveznim komponentama, kategorijama, pravilima, pa ni falkutativnim, već treba sagledati celinu izbora koji je u posrednom smislu, takođe, obavezan. Mnogi izrazi ne poseduju svoju „gramatiku” ukoliko se, na primer, ne mogu rastaviti dalje od „velikih sintagmatskih jedinica”, što se upravo dešava sa takozvanim audiovizuelnim jezikom. Pokušati sa stvaranjem jedne takve gramatike ne bi bio smeo pionirski poduhvat, već naprosto pogrešan zadatak od kojeg se mogu očekivati samo naučno irelevantni i beskorisni rezultati, ili - što je najgore - olakšice da se počine velike greške. Izvesni „normativizam" jeste uopšteno gledajući sasvim neumesan, a to je još više u našem slučaju, pa čak i kad je reč o govornom jeziku koji poseduje autentične obavezne aspekte. No, reč je samo o aspektima: nijedan jezik ne može polagati pravo na celokupnu „izražajnost” na koju se odnosi, barem ne od rečenice naviše, odnosno na nivou velikih sintagmatskih jedinica, što je dobro uočila savremena tekstualna lingvistika. S druge tačke gledišta, jezik u širem smislu ne može se logički opisati, osim u okviru svojih podjedinica koje se uzimaju kao opredmećeni izrazi svrsishodnih i određenih meta-jezika. Sa čisto lingvističkog stanovišta, govorni jezik, kao istorijsko-prirodna kategorija ne može se određivati niti izvoditi preko operacija iz jednog unapred ustrojenog baznog sistema. Dok izvesni teoretičari još uvek nastoje da rastumače pravila govornog jezika, i to čak tražeći univerzalne odrednice, s druge strane se javlja dijametralno

146