RTV Teorija i praksa

suprotna težnja. Ukoliko se ovaj prvi stav može smatrati racionalnim, kognitivističkim, ili još bolje, ..reprezentativističkim - ’, drugi, koji se napaja psiholingvističkim i etologijskim istraživanjima, spada u orijentacije „pragmatičkog” tipa. Govorni jezik se sagledava kao nešto što je bliže „izrazu jezika u užem smislu", nego „samo jeziku u užem smislu”, da se u njemu ne vidi jedna unapred data, jedinstvena, specifična i homogena struktura, opunomoćena da prevodi predstave u procesu komunikacije, već struktura koja se izdiže, umnožava, specifikuje u različitim pravcima, na osnovu primarnog pragmatičkog međudejstva, a tek se potom institucionalizuje. Tako i kada je reč o govornom jeziku, bolje je ne govoriti toliko o izrazu koliko - na osnovu poznate Vitgenštajnove (Wittgenstein) terminologije iz njegove druge faze - o nedefinisanom skupu operacija ili „jezičkih igara”, međusobno raznorodnih, koje se mogu podvrgnuti homogenizaciji ili unifikaciji samo u spoljašnjem vidu, i to ne bez opasnosti po njihovu pravilnu upotrebu i razumevanje. No, ova težnja - ma koliko bila sporna u nekim ključnim tačkama - ne treba da se meša sa identifikacijom, što je pokušano u nekim krugovima strukturalista šezdesetih godina, između „izraza” i „jezika”, odnosno između jezika u širem i jezika u užem smislu. Ona, naprotiv, potvrđuje nelegitimnost istraživanja koje teži da u svakom izrazu pronađe neki jezik. To nikako ne znači đa u ostvarenju jedne poruke, bila ona audiovizuelna ili ne, ne postoje takođe izvesne norme koje su, osim toga promenljive u odnosu na različite parametre: sociokulturne, psihološke, pa i estetske. Kao što i jedna audiovizuelna poruka, čiji je cilj na primer da „populariše umetničku baštinu”, može biti izuzetna, loša, ili osrednja, i u funkciji opservacije (eksploatacije) neznanja; kršenja, i to veštog/nespretnog ili svesnog/nesvesnog, tih pravila za upotrebu, odnosno normi. Reč je upravo o različitim normama ili uputstvima za upotrebu, koje su promenljive i ne mogu se nikako smatrati stabilnim, čnk ni pri istim uslovima upotrebe. Što znači da one ne specifikuju upotrebu audiovizuelnog jezika, već ga grade, a to građenje najviše zavisi od ne-jezičkih uslova i sastoji se od međusobno različitih

147